Pre nego što počnete…

Konferencija polaznika srednjoškolskih programa Istraživačke stanice Petnica "Korak u nauku"

Deset stvari o kojima bi trebalo da razmišljate pre nego što počnete sa pisanjem rada..


1. Da li su vaši rezultati, odnosno zaključci proverljivi?

Neobično je važno da vi sami budete sigurni da bi do istih tih zaključaka došao i bilo koji drugi istraživac pod uslovom da se drži metoda koje ste i vi koristili. Poželjno je da osim zaključaka i rezultati budu ponovljivi – naravno, u granicama eksperimentalne greške.


2. Da li uopšte imate rezultate?

Literarni opis nije rezultat – traže se brojevi!


3. Imate li probu, odnosno kontrolni eksperiment?

Većina istraživanja se bavi pitanjem šta se dešava kad promenimo podlogu, povećamo temperaturu, smanjimo porez, modifikujemo metod itd. Razmišljajte i o tome šta se dešava kad ništa ne promenimo.


4. Da li istražujete neku pojavu ili sam metod, tj. način njenog proučavanja?

Pravljenje robota, geografske karte, algoritma, kompleksa ili svemirskog broda nije nauka, ali analiza načina na koji ste ih pravili to može da bude. Ako ste već napravili nešto novo, ispitajte mu što više osobina koje niste sami predefinisali.


5. Jeste li procenili grešku rezultata koje navodite kao najbitnije?

Nemojte se stideti greške. Ona uvek postoji i zato morate da je procenite. Što je vaša procena bolja, to, verovatno, bolje razumete šta ste stvarno radili.


6. Postoji li teorijski model za pojavu ili proces koji ste ispitivali?

Ono što ste ispitivali svakako bi trebalo uporediti sa rezultatima koje daje teorija. Ipak, za veliki broj pojava ne postoje teorijski modeli pa bi i u tom slučaju trebalo napisati koju reč.


7. Da li ste sigurni da iz vaših rezultata nedvosmisleno slede zaključci do kojih ste došli?

Hteli vi to ili ne, vaši zaključci su puni predrasuda, prekoncepcija i jeftino kupljenih objašnjenja koje, fakat, ne razumete dovoljno. Pokušajte da se odmaknete malo i budete nešto objektivniji. Uostalom, ko kaže da su zaključci vaših prethodnika korektni?


8. Da li razumete kako radi metod kojim ste proverili svoju hipotezu?

Ne dozvolite “crnoj kutiji”, ma kako ona bila moćna i skupa, da umesto vas izvodi zaključke! Nikada!


9. Da li ste rašcistili sa sobom šta ste vi uradili, šta je opšte poznato, a na šta se pozivate kao referencu?

Loši radovi se odlikuju, izmedu ostalog, i nemogucnošću da iz teksta ukapirate šta je od svega navedenog uradio sam autor. Potrudite se da ovde ne ostavite prostora za nedoumice. BTW, nemojte da se folirate i da stvari proglašavate za opše poznate, iako ste za njih čuli tek pre koji dan. Isto važi i za termine koje ste upravo čuli. Necete na taj način dobiti nikakve nove poene, ali cete povećavati šanse da neke već zarađene izgubite.


10. Jeste li u stanju da svoje rezultate efikasno predstavite uz pomoć tabela i grafika?

Imajte u vidu da će dobar deo (potencijalnih) čitalaca vašeg rada osim naslova pogledati još samo grafike, pa se potrudite da oni budu pregledni i informativni. Ako čitaoca zatrpate nizovima nevažnih brojeva i nepotrebnih grafika, vaš rad neće dobiti na težini, ali ce čitalac sigurno posumnjati u vašu sposobnost da razlikujete bitno od nebitnog.


WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux