Dizajn

Jolović Vanja, I razred, Palanačka gimnazija
Radulović Mila, III razred, Gimnazija ,,Isidora Sekulić”
Saliji Martin, III razred, Gimnazija u Kosovskoj Kamenici
Čpajak Sofija, II razred, XIII Beogradska gimnazija
Pjević Anđela, IV razred, Gimnazija u Pančevu

Mentori:
Katarina Stanojlović, Jovana Vujičić, Selena Kučević, Aleksa Tomić, Nađa Ristović, Mina Stojadinović, Jovana Mališić, Anđelija Stančulović

Ovaj projekat predstavlja restoran koji nije samo menza, već mesto okupljanja. Naučnici u Sargaškom moru 20 godina žive odvojeno u pet različitih dubina kako bi lakše istražili ogroman prostor ovog mora. Cilj ovog restorana je zbližavanje izmedju istraživača sa različitih nivoa, gradjenje osećaja pripadnosti, saznanje o novim dubinama. Restoran je svaki put na drugoj dubini, gde ih dočekuje domaćin. Istraživači se okupljaju svakog prvog dana u mesecu u vreme doručka kako bi simbolično započeli novi ciklus, odnosno mesec u jedinstvu i slozi. Imaju ritual ispijanja čaja od algi, upravo onih koje su najznačajnije za ovo more, Sargassum algi. Doručak pripremaju domaćini i sličan je na svim nivoima, ali sastojci variraju u skladu sa dubinom i njenim karakteristikama. Svi istraživači sede na jastucima napravljenim od mekane tkanine algi, što doprinosi opuštenoj atmosferi. U centru prostora se nalazi otvorena kuhinja gde domaćini pripremaju čaj i doručak, a zatim im se pridružuju u zajedničkom jelu. Zajednički doručak završavaju isto kao što su i počeli, ritualno ispijanje čaja koje smiruje i zaokružuje zajedničko iskustvo.

Tomić Milan, III razred, Arhitektonsko tehnička škola
Anđelković Dunja, IV razred, Gimnazija u Zrenjaninu
Miljković Maša, III razred, Užička gimnazija
Tešin Iva, II razred, Gimnazija ,,Dušan Vasiljev”

Mentori:
Katarina Stanojlović, Jovana Vujičić, Selena Kučević, Aleksa Tomić, Nađa Ristović, Mina Stojadinović, Jovana Mališić, Anđelija Stančulović

Laolalta je podzemni restoran, smešten u pećini Movile. Naučnicima koji tu žive prethodnih 20 godina ovaj restoran pruža iskustvo oslobađanja napetosti i stresa. Nasuprot uskim pećinskim prolazima i stalnoj brizi o zaštiti ekosistema, prostor restorana omogućava da se istraživači osete rasterećeno i slobodno . Naziv Laolalta, što na rumunskom znači zajedno, predstavlja način funkcionisanja restorana i duh kolektiva koji se ostvaruje kroz zajednički ritual spremanja čorbe. Restoran je otvoren jednom u mesec dana. Ritual obuhvata sakupljanje namirnica, pripremu i iskazivanja zahvalnosti, sve to propraćeno zajedničkim pevanjem. Organizovan je u 5 manjih grupa, tako da svaka obavlja po jedan korak u procesu pripreme. Restoran ima pet ulaza od kojih svaki označava jedan od koraka rituala, što omogućava raznolikost svakog sledećeg doživljaja. Njegov cilj je da napravi prijatnu i oslobađajuću atmosferu, zbliži kolektiv i služi kao mesto za odmor.

Rakić Petar, II razred, Gimnazija Knjaževac
Mišković Ljiljana, II razred, Arhitektonski tehnička škola
Andrijanić Zoja, IV razred, XIV Beogradska gimnazija

Mentori:
Katarina Stanojlović, Jovana Vujičić, Selena Kučević, Aleksa Tomić, Nađa Ristović, Mina Stojadinović, Jovana Mališić, Anđelija Stančulović

Restoran je namenjen stvaranju osećaja nepredvidivosti i oduzimanju kontrole u svetu gde je moguće kontrolisati sve, u svakom trenutku, po sopstvenom nahođenju. Cilj je izazvati ponovno povezivanje sa ljudskim doživljajem – sa svime onime što se vremenom gubi u virtuelnom svetu, a podrazumeva u stvarnom. Ovaj restoran nije menza, on je čulno iskustvo. Glavni koncept predstavlja oduzimanje četiri od pet glavnih ljudskih čula – vid, sluh, miris, ukus i dodir. Naučnici se dele u grupe od po petoro, i svakome se određuje čulo koje će u potpunosti odrediti doživljaj jela. Svi gosti zajedno sede za stolom, i jedu isti obrok. Novim senzacijama se evociraju važna sećanja vezana za ljudsko iskustvo. U ovom virtuelnom svetu, nasumično se ispred svakog naučnika pojavljuju vrata koja predstavljaju ulaz u dodeljenu prostoriju restorana. U prostoriji postoji samo sto, i svetlo usmerenu ka centru stola. Nakon jela, ručno se popunjava knjiga utisaka koja podstiče međusobnu diskusiju o različitim doživljajima istog jela. Restoran se napušta po želji, sa osećajem zbližavanja sa ljudskim iskustvom.

Jovanović Dunja, III razred, Gimnazija u Kruševcu
Bajić Teodora, IV razred, ETŠ ,,Nikola Tesla”
Birčanin Marijana, III razred, Gimnazija u Valjevu

Mentori:
Katarina Stanojlović, Jovana Vujičić, Selena Kučević, Aleksa Tomić, Nađa Ristović, Mina Stojadinović, Jovana Mališić, Anđelija Stančulović

Restoran Naptu Rahami nalazi se u sklopu svemirske stanice. Jednom mesečno, zbog same veličine i ograničenosti prostora restorana, nasumice se bira 10 gostiju. Na dan održavanja večere, putem pametnog sata, odabrani gosti su obavešteni. Nakon ulaska u restoran, goste dočekuje osvežavajuća atmosfera. Prostorija je ispunjena biljkama koje daju privid zemaljskog okruženja. Nakon što se gosti smeste, uz pomoć tableta koji dobiju, odgovaraju na pitanja čiji odgovori imaju za cilj da oblikuju jelo koje kuvar (3D štampač) treba da pripemi. Nakon što jelo stigne, svi gosti dobijaju legendu uz to jelo na kojoj je označeno šta koji oblik/tekstura/veličina predstavlja, čime se dodatno podstiče razgovor među pristutnima. Nakon prvog, sledi sledeće jelo, i tako dok ne pojedu svih deset. Cilj restorana je da izabranim gostima pruži jedinstveno i intimno iskustvo izvan svakodnevne rutine. Restoran podstiče zbližavanje, ali i deljenje, i poziva na diskusiju među gostima u zajedničkom obroku.

Jovanović Maša, II razred, IX Beogradska gimnazija
Marinković Tamara, III razred, Gimnazija u Kragujevcu
Rašić Una, I razred, Škola za dizajn ,,Bogdan Šuput”

Mentori:
Katarina Stanojlović, Jovana Vujičić, Selena Kučević, Aleksa Tomić, Nađa Ristović, Mina Stojadinović, Jovana Mališić, Anđelija Stančulović

Restoran se nalazi u pustinji Rub al’Khali u Saudijskoj Arabiji i namenjen je grupi naučnika koja, odvojena od ostatka sveta, tu živi već 20 godina. Vreli dani, ispunjeni monotonim rutinama i stresom, i hladne noći, praćene dosadom, čine njihovu svakodnevnicu. Ovaj restoran predstavlja beg od te svakodnevnice, mesto koje u nju unosi zabavu i dinamičnost. To je prostor za okupljanje koji se nalazi ispod peska, gde su temperature stabilnije i prijatnije. Krov je pozicioniran iznad površine i čine ga pomerljivi tekstilni paneli, namenjeni kontroli osvetljenja. Na noć punog meseca se svi naučnici sastaju. Za vreme zalaska sunca, krenuli bi ka restoranu i tunelom se spustili do njega. Radi potpunog rasterećenja, ali i istraživanja novih ukusa, izbor jela je kuriran. Naučnici bi se kretali duž oboda prostorije, od stola do stola, i degustirali različita jela. Kada se mesec nađe u zenitu nad restoranom, krovni paneli bi se otvorili, a fokus prešao na pića i centralni deo prostorije, gde su smeštena mesta za sedenje. U zoru, na izlazak sunca, ovom iskustvu se privodi kraj.