Psihologija

Mina Maričić (2006), Ivanjica, 3. razred, Filološka gimnazija, Beograd

Mentorka:
Isidora Damjanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Pregovaranje predstavlja komunikaciju dve strane s različitim interesima. Početna ponuda ima dosledan uticaj na ishod, često putem efekta sidra – uticaja prvih informacija datih o predmetu odluke na krajnju odluku. Kada u ponudi postoji više sidara, relativan uticaj svakog na odlučivanje zavisi od njihovog broja i relevantnosti. Na odlučivanje utiče i sklonost ljudi da izbegavaju rizike kada je dobitak zagarantovan, a rizikuju kako bi umanjili izvestan gubitak – tzv. averzija prema gubitku. Pretpostavka ovog eksperimentalnog istraživanja bila je da će u kontraponudi ispitanici više odstupati od drugog sidra iz ponude ako ono stvara osećaj gubitka, nego osećaj dobitka u odnosu na prvo sidro. Ispitanicima je izložena prosečna cena slušalica (20€) i cena u konkretnoj prodavnici koja je spremna na pregovaranje (10€ ili 30€) i od njih je tražena kontraponuda. Rezultati t-testa pokazuju da su ispitanici u kontraponudi manje odstupali od niže (10€) nego od više (30€) cene (t (463) = 63.727, p < 0.001, d = 5.929), što ukazuje na izbegavanje rizika pregovaranja u slučaju utiska dobitka i spremnost na rizik kad se gubitak novca smatra izvesnim. Dakle, druga sidra (10 i 30) iste udaljenosti u odnosu na početno (20) imaju različite efekte na kontraponudu u zavisnosti od percepcije dobitka ili gubitka.

Filip Lelić (2005), Beograd, 4. razred, Peta beogradska gimnazija
Andrija Vlačina (2006), Beograd, 3. razred, Prva beogradska gimnazija

Mentorka:
Jana Pavlović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prospektivno pamćenje (PP) je vrsta pamćenja koja omogućava da se u budućnosti setimo da obavimo neku ranije isplaniranu radnju. Prethodna istraživanja pokazala su kako TikTok u odnosu na ostale društvene mreže ima gori uticaj na PP zbog većeg opterećenja informacijama i čestog menjanja sadržaja. Preopterećenje informacijama se javlja kada količina informacija premašuje sposobnosti obrade, dok česte promene sadržaja štetno utiču na kognitivne funkcije. Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje uticaja brzine smenjivanja videa (brzosmenjujući – 20-30s vs. sporosmenjujući – 50-60s) i tipa sadržaja (homogen – jedna tema vs. heterogen – više tema) na PP. Očekivano je da će heterogeni sadržaj, u odnosu na homogeni, i brzosmenjujući sadržaj, u odnosu na sporosmenjujući, uticati nepovoljno na PP. U istraživanju je učestvovalo 103 ispitanika (58% ženskog pola, AS = 18.5 godina) koji su gledali TikTok 10 minuta, a potom je na poleđini upitnika trebalo da napišu današnji datum. Zadatak pisanja datuma je služio kao mera PP i beležio se sa 0 (nije napisao/la) i 1 (jeste napisao/la). Rezultati binarne logističke regresije pokazali su da model nije statistički značajan (Δχ² = 2.508, p > 0.05; R² = 0.032). Za dalja istraživanja preporučujemo povećanje uzorka, raznolikiji sadržaj i drugačiji nacrt u svrhe preciznijeg beleženja rezultata.

Marija Bajčetić (2007), Beograd, 3. razred, Treća beogradska gimnazija

Mentorka:
Mina Crnogorac, Filozofski fakultet, Beograd

Potreba za saznanjem (PZS) odražava sklonost ka dubljem razmišljanju i analizi, dok se potreba za kognitivnim zatvaranjem (PZKZ) opisuje kao sklonost ka brzom donošenju odluka i smanjenju neizvesnosti. Iako se ove potrebe ponekad posmatraju kao spektri iste skale, a ponekad kao nezavisni, obe mogu uticati na kognitivni napor (količinu mentalnog truda) uložen prilikom rešavanja zadataka. Na pomenuti napor mogu uticati složenost zadatka i važnost njegovog uspešnog izvršenja. Ispitali smo kako različiti nivoi kompleksnosti zadatka i relevantnost cilja utiču na performanse, uzimajući u obzir kognitivni napor, meren vremenom reakcije i brojem odgovora. Ispitanici (N=435; 68% žene) su popunjavali skale potrebe za saznanjem i kognitivnom zatvaranju, uz manipulaciju relevantnosti cilja i težine kognitivnog zadatka. Razlike u relevantnosti cilja nisu značajne (t= p=0,308). Kreirani su profili ispitanika na osnovu rezultata skala za PZS i PZKZ. Pokazana je značajna povezanost između vremena reakcije i profila (F=; p=0,014), dok razlike u broju odgovora nisu bile značajne. Niži nivo PZS dovodi do više odgovora (F=3.914, p=0,049), a viši nivo PZKZ do kraćeg vremena reakcije (F=8.121, p=0,005). Zaključujemo da PZS i PZKZ nisu spektri iste skale i da njihov odnos zahteva kompleksniji analitički pristup.

Nemanja Petrović (2006), Beograd, 3. razred, Peta beogradska gimnazija
Anja Spasić (2006), Vranje, 3. razred, Gimnazija “Bora Stanković”, Vranje

Mentorka:
Sara Božić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Informisanje je često neobjektivno, naime, dolazi do selektivnog izlaganja tj. do češćeg izlaganja informacijama koje su konzistentne sa već postojećim stavovima u odnosu na one koje nisu. Selektivno izlaganje se često javlja kod čvrsto ustaljenih stavova, poput političke orijentacije. Naš cilj bio je da proverimo da li će se temi povezanoj sa političkom orijentacijom (pitanje legalizacije abortusa) više selektivno izlagati levica ili desnica u Srbiji. Naša hipoteza bila je da će se desnica u Srbiji češće selektivno izlagati zbog nalaza da su levičari otvoreniji ka iskustvu i da više analitički razmišljaju (Jost, 2014). Politička orijentacija je merena jednim ajtemom, jačina selektivnog izlaganja merena je poređenjem motivacije za čitanje vesti kongruentnih i inkongruentnih prethodnom političkom stavu. U istraživanju je učestvovalo 294 ispitanika, najviše centrista (130), a najmanje desničara (53). Pokazalo se da se jedino levica selektivno izlaže, tako što izbegava da čita desničarski orijentisane vesti (F (4,582) = 8.86, p < .001, η2 = .016). Ovakve neočekivane nalaze treba proveriti koristeći uzorak heterogeniji u pogledu roda, uzrasta i političke orijentacije. Takođe, predlaže se korišćenje druge vrste medija, poput videa pošto se velik broj mladih informiše na društvenim mrežama (Walker & Matsa, 2021).

Luka Agbaba (2007), Beograd, 2. razred, Deveta beogradska gimnazija
Konstantin Grujić (2005), Novi Sad, 4. razred, Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad
Anđela Milojević (2006), Beograd, 3. razred, Filološka gimnazija, Beograd

Mentorka:
Milica Damnjanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Pristrasnost samopotvrđivanja (PSP) označava sklonost da se lakše prihvataju argumenti u skladu s našim uverenjima, a teže oni koji im protivreče. PSP je izraženija kod važnih uverenja, poput religioznih. Cilj ovog istraživanja bio je da ispitamo odnos PSP i dva tipa religiozosti: intrinzičke (iskonsko verovanje) i ekstrinzičke (puko praktikovanje obreda). Ispitanici (N=342, 72% ženskog roda, 68% religiozih) su u cilju registrovanja PSP procenjivali logičku valjanost silogizama, a izraženost PSP operacionalizovana je kao odnos tačno rešenih konfliktnih, „teških“ zadataka (logičnih neuverljivih i nelogičnih uverljivih) i nekonfliktnih, „lakših“ (logičnih uverljiivih i nelogičnih neuverljivih). Silogizmi su varirani prema validnosti (validni i nevalidni) i uverljivosti zaključaka (zaključak koji je u skladu s religioznim tj. nereligioznim uverenjima). Očekivano, iako je PSP registrovana kod obe grupe, bila je izraženija kod religioznih ispitanika (F(1,340) = 27.165, p<.001, η2= .074), a intrinzička religioznost snažnije je korelirala s PSP (r=0.559, p<.001) nego ekstrinzička (r=0.215, p<.001). Nalazi su protumačeni iz perspektive Teorije dualnih procesa i Teorije centralnih uverenja, i pružene su smernice za buduća istraživanja koja ohrabruju korišćenje nove metodologije merenja PSP.

Nefeli Papamali (2007), Beograd, 2. razred, Treća beogradska gimnazija
Laura Živić (2006), Beograd, 3. razred, Trinaesta beogradska gimnazija

Mentorka:
Jana Pavlović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

TikTok je najbrže rastuća društvena mreža, koju najviše koriste mladi. Istraživanja su identifikovala određene razloge korišćenja, međutim većinom su rađena kvantitativno. TikTok su posmatrala kao oblik zavisnosti, i kod zavisnih (ali ne i umerenih) korisnika utvrdila brojne negativne efekte na mentalno zdravlje. Cilj našeg istraživanja jeste da kroz doživljaje mladih opišemo korišćenje TikTok-a, odnosno razloge, načine i osećanja vezana za njegovu upotrebu. Korišćena je metoda fokus grupe (N=7, M=17,5), radi identifikacije što šireg spektra iskustava kroz diskusiju među ispitanicima. Podaci su obrađeni tematskom analizom. U skladu sa prethodnom literaturom, zapaženo je da postoje određeni razlozi za korišćenje, međutim, pokazalo se da može biti i bez osvešćenog cilja (automatizovano), nalik na naviku. Ispitanici su naveli i da gube pojam o vremenu tokom korišćenja, uz osećaj zanesenosti. Ovi rezultati ukazuju na moguće negativne implikacije automatizovanog korišćenja TikTok-a (kada je u vidu navike). Sadržaj se takođe u našem istraživanju pokazao kao ključni faktor upotrebe TikTok-a, koji može da podstiče ili odvlači od daljeg korišćenja. Konačno, pokazalo se da ispitanici smatraju da sadržaj ima uticaj na njihovo raspoloženje, nekad ga popravljajući, a nekad pogoršavajući. Stoga, uprkos nepredvidivosti sadržaja nastavljaju sa korišćenjem i spremni su na rizik zarad mogućeg ,,dobrog“ ishoda.