Predikcija intenziteta estetskog doživljaja na osnovu izraženosti osetljivosti senzornog procesuiranja
Jelena Stanojević (2002) učenica 4. razreda Gimnazije Lebane, Lebane Mentorstvo: Katarina Bujandrić, studentkinja master studija kliničke lingvistike na Univerzitetu u Hroningenu Nevena Mijatović, studentkinja master studija psihologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Ljudi nisu isti po pitanju doživljaja, reagovanja na predmete i pojave ili osetljivosti. Temperamentalna osobina kojom je obuhvaćeno razlikovanje ljudi u domenu osetljivosti naziva se osetljivost senzornog procesuiranja (OSP). Postoje nisko osetljivi, srednje osetljivi i visoko osetljivi ljudi. Visoko osetljivi ljudi dublje obrađuju informacije koje prime iz spoljašnje/unutrašnje sredine i jače reaguju na draži. Dublje obrađivanje informacija iz objekata je u osnovi estetskog doživljaja. Estetski doživljaj je specijalno stanje svesti koje se razlikuje od svakodnevnog i koje je vezano za objekte lepote. Estetski se doživljavaju mnogi predmeti i pojave. Nemaju svi ljudi isti estetski doživljaj. Prethodna istraživanja su pokazala da postoji mogućnost povezivanja estetskog doživljaja i osetljivosti senzornog procesuiranja. Jedan od razloga za povezivanje ovih pojmova jeste taj što je u srži osetljivosti senzornog procesuiranja dublje obrađivanje informacija iz obejekata, a da bi se neki objekat estetski doživeo potrebno je da se dublje obrade informacije. U ovom istraživanju učestvovalo je 99 ispitanika od 14 do 19 godina. Ispitanici su preko platforme So-Sci Survey popunjavali upitnik koji je sadržao skalu estetskog doživljaja ED9 i HSP skalu kojom se meri intenzitet osetljivosti senzornog procesuiranja. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na značajnu pozitivnu umerenu povezanost estetskog doživljaja i intenziteta osetljivosti senzornog procesuiranja (r = 0.363, p < 0.05), a regresionom analizom na svim slikama je utvrđeno da osetljivost senzornog procesuiranja (skor na HSP skali) predviđa 13% varijanse intenziteta estetskog doživljaja (r² = 0.13). Osobe različite osetljivosti senzornog procesuiranja različito doživljavaju svet umetnosti kao deo sveta oko njih samih.
Razlika između intenziteta afektivnog stanja izazvanim dobitkom i gubitkom pri njihovom vremenskom odlaganju
Mila Stojković (2003) učenica 3. razreda Gimnazije Velika Plana, Velika Plana Mentorstvo: Sara Anđelić, studentkinja osnovnih studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Katarina Bujandrić, studentkinja master studija kliničke lingvistike, Univerzitet u Hroningenu
Generalna tendencija da se pridaje više značaja negativnim entitetima nego pozitivnim je primećena u mnogim istraživanjima i naziva se privrženost negativnosti. Za ciljeve ovog istraživanja su bitne dve manifestacije ove pojave: potenciranje negativnosti koje se odnosi na to da negativni entiteti imaju veći uticaj od pozitivnih istog intenziteta, te strmiji gradijent negativnosti. Većina istraživanja pokazuje da afektivna reakcija raste sa smanjenjem udaljenosti od stimulusa. Strmiji gradijent negativnosti stoga predstavlja pojavu da averzivnost negativnih događaja brže raste sa njihovim približavanjem u vremenu i prostoru nego što raste atrakcija sa približavanjem pozitivnih događaja. Novine u odnosu na prethodna istraživanja i ciljevi ovog istraživanja bili su istraživanje ispoljavanja potenciranja negativnosti pri vremenskom odlaganju stimulusa i ispitivanje pojma gradijenta negativnosti na uzorku ljudi i pri većim vremenskim distancama. Ispitanici su procenjivali intenzitet svoje pobuđenosti (afektivnog stanja) u vezi sa gubitkom i dobitkom istog intenziteta na različitim vremenskim distancama. Uzorak je činilo 154 ispitanika sa prosečnim uzrastom od 18 godina. Dvofaktorska analiza varijanse je pokazala da su uticaji dobitka i gubitka bili jednaki na svim vremenskim distancama, da intenzitet pobuđenosti raste sa opadanjem vremenske odloženosti stimulusa, kao i da se strmiji gradijent negativnosti javlja samo na malim vremenskim distancama. Javljanje strmijeg gradijenta negativnosti samo na malim vremenskim distancama je bio jedan od očekivanih rezultata i objašnjava se time da je strmiji gradijent negativnosti bihevioralna i mentalna adaptacija koja je nastala radi brze reakcije na negativan stimulus koja je neophodna samo pri malim vremenskim distancama. Jednakost intenziteta afekta izazvanog gubitkom i dobitkom nije očekivana. Ovakvi nalazi se objašnjavaju specifičnom operacionalizacijom stimulusa i iznosi se pretpostavka da je za javljanje potenciranja negativnosti potrebno direktno poređenje negativnog i pozitivnog stimulusa. Zbog nedostatka ovakve operacionalizacije i malog intenziteta interakcije sugerišu se dalja istraživanja.
Koga ježi android još: Povezanost potrebe za strukturom sa osetljivošću na efekat doline jeze
Nataša Listeš (2001) učenica 4. razreda Gimnazije „Filip Višnjić“, Bijeljina Đina Petrović (2003) učenica 3. razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad Mentorstvo: Nevena Mijatović, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Konstantin Tomić, student osnovnih studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dolina jeze je hipoteza koja objašnjava zašto nam roboti koji jako liče na čoveka izazivaju osećaj nelagode – kako raste čovekolikost, nama se roboti sve više dopadaju, međutim u jednom trenutku, kada robot previše zaliči na čoveka, dopadljivost naglo opada obrazujući udubljenje na grafiku zavisnosti dopadljivosti od čovekolikosti – dolinu jeze. Našim istraživanjem želeli smo da ispitamo povezanost ovog efekta sa kognitivnom osobinom potrebe za strukturom (preferiranje jasne strukture i definisanosti situacija, odnosno javljanje neprijatnosti pri njihovoj dvosmislenosti), koristeći za stimuluse fotografije iz zvanične ABOT baze robota i androida koji postoje u realnom svetu. Ovo proizlazi iz jedne od hipoteza koje potencijalno objašnjavaju javljanje samog efekta, a koja nalaže da on proizlazi iz nemogućnosti da se android svrsta u jednu od dve kategorije – čovek ili robot. Učestvovalo je 230 ispitanika, od čega 64.3% ženskog pola, uzrasta od 15 do 25 godina. Upitnik se popunjavao online i sadržao je dve celine. Prvo su ispitanici za svaku fotografiju davali ocene na skali konotativnog diferencijala, koja meri tri dimenzije pomoću kojih se opisuju emocije – valencu, pobuđenost i kognitivnu evaluaciju. Ranija istraživanja su koristila samo jednu skalu (jezivo/nejezivo) za ocenu emocionalnog doživljaja, dok smo mi koristili ovu psihološki ustanovljenu skalu, što nam je dalo uvid u preciznije definisanje ovog osećaja “jeze”. U drugom delu su popunili i upitnik potrebe za strukturom. Rezultati su utvrdili efekat doline jeze i na ovim stimulusima, ali ne i povezanost efekta sa potrebom za strukturu. Pokazali smo da efekat doline jeze postoji i na skali konotativnog diferencijala, osim kod kognitivne evaluacije, time preciznije mapirajući ovu emociju pomoću dimenzionalne teorije emocija. Ovakvi rezultati našeg istraživanja doprinose argumentima protiv kategoričke dvosmislenosti kao objašnjenja za poreklo ovog efekta.
Jedan tattoo menja sve! Ili ne? Formiranje prve impresije i stav prema tetoviranim ljudima
Nataša Vesić (2004) učenica 3. razreda gimnazije „Kralj Petar I”, Topola Mentorstvo: Isidora Micić, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Tetoviranje je jedan od postupaka koji predstavlja trajnu promenu tela. Iako tetovaža postaje sve popularnija i prihvaćenija, tetovirani ljudi su i dalje podložni stigmatizaciji. Pojedincima tetovaže ne predstavljaju samo oznaku na telu, već deo identiteta, te mogu biti važne za formiranje impresije o osobi. Formiranje prve impresije predstavlja organizaciju i transformaciju dostupnih informacija o osobi u celokupnu impresiju. Cilj ovog rada je bio da se ispita da li na formiranje prve impresije utiče informacija da li je osoba tetovirana ili nije, pol te osobe kao i pol ispitanika. Drugi cilj je bio da se ispitaju stavovi ispitanika o tetoviranim osobama. Kao stimulus korišćene su vinjete u kojima je varirano da li je osoba tetovirana ili ne, kao i pol osobe. Za procenu prve impresije osobe iz vinjete korišćena je skala semantičkog diferencijala, dok je procenu stavova korišćena skala socijalne distance. U glavnom istraživanju je učestovalo 285 ispitanika (77% muškog pola), prosečnog uzrasta 17 godina, istraživanje je distribuirano online putem. Rezultati pokazuju da informacija o tome da li je osoba tetovirana ili ne, nije značajno uticala na formiranje prve impresije o toj osobi, kao ni pol tetovirane osobe niti pol ispitanika. Pokazano je su ispitanici ženskog pola imali pozitivniju prvu impresiju prema osobi iz vinjete osobe bez obzira kog je pola i da li je tetovirana ili nije, od ispitanika muškog pola, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima. Ispitanici su pokazali pozitivne stavove prema tetoviranim ljudima, bez obzira na pol. Nedostaci istraživanja su prigodan uzorak i vrsta stimulusa koja je korišćena. Predlaže se da se buduća istraživanja sprovedu na većem uzorku, kao i na uzorku koji je ujednačen po polu. Takođe, predlaže se i korišćenje druge vrste stimulusa, na primer vizuelnih u vidu fotografija na kojima bi mogla da se prikaže vrsta tetovaže, veličina, mesto tetovaže i sl.
Eho komore ili kritičko mišljenje: Ispitivanje prediktora selektivnog informisanja adolescenata o legalizaciji i korišćenju marihuane
Nevena Jovčić (2003) učenica 3. razreda Zrenjaninske gimnazije, Zrenjanin Mentorstvo: Sara Anđelić, studentkinja osnovnih studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Katarina Kovačević, Central European University
Efekat selektivne izloženosti nastaje kad tražimo ili konzumiramo informacije koje se slažu sa našim stavom, dok u isto vreme izbegavamo one koji su sa njim u suprotnosti. Sklonost ka selektivnom informisanju može podstaknuti nastanak grupa u kojem se pojedinci okružuju isključivo istomišljenicima, koje se nazivaju eho komore. Pokazano je da jačina stava i visok nivo znanja na neku temu vrlo uspešno predviđaju intenzitet efekta selektivne izloženosti na tu temu, ali i dalje nije jasno da li su novinski pismeni pojedinci kritičniji u razmišljanju o vestima od manje pismenih. Budući da su se prethodna istraživanja pretežno bavila efektom selektivne izloženosti u kontekstu političkih vesti, u ovom istraživanju smo želeli da ga ispitamo u kontekstu legalizacije i korišćenja marihuane. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi da li su novinska pismenost, stav i objektivno znanje o legalizaciji i korišćenju marihuane dobri prediktori verovatnoće ispoljavanja efekta selektivne izloženosti informacijama kod adolescenata prilikom informisanja na ovu temu. Prigodan uzorak su činili ispitanici od 15 do 25 godina (N=318, M=17.94), od čega 63% ženskog pola i prikupljen je putem onlajn platforme Google Forms. Zadatak ispitanika je bio da za 10 kratkih novinskih naslova i podnaslova ocene kolika je verovatnoća da bi ga pročitali, od čega je 5 prikazivalo marihuanu u pozitivnom, a 5 u negativnom kontekstu. Stav je ispitan Terstonovom skalom, a zadat je i test objektivnog znanja na ovu temu, kao i upitnik za procenu novinske pismenosti. Rezultati su pokazali da što neko ima jači stav (r=0.236, p=0.023) i više znanja (F(2, 89)=10.624, p=0.001), to će biti podložniji efektu selektivne izloženosti. Međutim, stepen novinske pismenosti uopšte ne znači da će neko biti kritičniji u evaluaciji vesti (F(2, 89)=1.229, p=0.294). Iz ovog istraživanja se može zaključiti da u eho komoru mogu upasti ljudi koji zauzimaju čvrst stav i već puno znaju o toj temi, nezavisno od toga koliko su novinski pismeni.
Uticaj značenja reči distraktora u vizuelnoj pretrazi na intenzitet Strupovog efekta
Tijana Petrović (2004) učenica 2. razreda Trinaeste beogradske gimnazije, Beograd Mentorstvo: Katarina Bujandrić, master studentkinja kliničke lingvistike, Univerzitet u Hroningenu
U Strupovom zadatku ispitanici imenuju boju reči, dok je potrebno ignorisati njeno značenje (najčešće naziv boje). Prema Loganu, dimenzija boje reči je relevantna dimenzija za davanje odgovora, dok je značenje irelevantno. Međutim, za razliku od imenovanja boje, čitanje je automatski proces koji se obavlja bez aktivnog usmeravanja pažnje, te ono navodi na odgovaranje u skladu sa značenjem reči. Strupov efekat podrazumeva da će, ukoliko značenje reči navodi na netačan odgovor, biti prisutna inhibicija u odgovaranju, dok će facilitacija biti prisutna kada je značenje reči kongruentno njenoj boji. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati da li značenje distraktora (koji predstavljaju nazive boja) može otežati ili olakšati Strupov zadatak i tako promeniti intenzitet Strupovog efekta. U „lakim” situacijama, značenje distraktora je bilo kongruentno boji mete, u „teškim” situacijama je bilo kongruentno značenju mete. „Neutralne” situacije imale su distraktore koji nisu bili kongruentni ni značenju ni boji mete. Neutralne situacije bile su prisutne i ukoliko su boja i značenje mete bili međusobno kongruentni, dok su lake i teške situacije prikazivane samo uz nekongruentne reči-mete. Devedeset i šest ispitanika je radilo Strupov zadatak, odgovarajući što brže i tačnije na reč-metu pritiskom početnog slova odgovora na tastaturi. Reč-meta je jedina od 20 reči na ekranu bila napisana kurzivom. Rezultati su pokazali da su ispitanici značajno brže i tačnije odgovarali kada je značenje reči-mete bilo kongruentno njenoj boji nego kada je bilo nekongruentno, uprkos prisustvu neutralnih distraktora, tj. potvrđen je Strupov efekat u ovom izmenjenom zadatku. Međutim, značenje distraktora nije uticalo na brzinu odgovaranja na nekongruentne mete. Takođe suprotno očekivanjima, ispitanici su značajno tačnije odgovarali na situacije sa „teškim” nego sa „lakim” distraktorima. Ovaj nalaz je potencijalno posledica kraće vizuelne pretrage u „teškim” situacijama. Nalazi sugerišu da interferencija više zavisi od kongruencije unutar same mete nego što zavisi od prisustva i značenja reči distraktora.
