Petnički spomenik 2021.
Glavni zadatak letnjeg seminara dizajna 2021. godine bio je dizajn i izrada projektne dokumentacije na temu spomenika koji bi se danas našao u Petnici.
Četiri grupe polaznika dobilo je primarno po jedan od elemenata, vodu, vatru, vazduh ili zemlju, na kojima je trebalo zasnovati istraživanje i osloniti se u razvoju koncepta. Razumevanjem i istraživanjem svog elementa trebalo je da ponude svoj odgovor i viziju o spomeniku koji bi trebalo da se nađe u Stanici. Zadatak je osmišljen kao svojevrsni konkurs sa zadatim segmentima i prilozima koje je bilo potrebno proizvesti, kako bi se konceptualno rešenje jasno predstavilo i omogućila dalja razrada i konačno izvođenje. Jedan od uslova podrazumevao je da spomenike treba graditi isključivo od materijala pronađenih u prirodi, kako se na njih u ovom slučaju gleda kao na efemerne strukture koje nastaju iz prirode i u nju se vraćaju. Na taj način trebalo je da se u svojim projektima polaznici osvrnu na to šta se sa spomenikom dešava kroz vreme i na koji način se on kroz isto doživljava.
Kroz ovaj projekat bilo je potrebno osvrnuti se na istoriju spomenika, generalnu i lokalnu, i povezati je sa sociopolitičkim kontekstom današnjice, kako bi se uočili problemi na koje treba usmeriti pažnju i spomenike u budućnosti osmisliti tako da targetiraju probleme, budu kritika ili ponude neko novo gledište. Kroz teroijska predavanja, praktične radionice i diskusije polaznici su imali priliku da se upoznaju sa novim pojmovima vezanim za dizajn, istoriju umetnosti, arhitekturu i vajarstvo. Za rešenja je bilo važno proći kroz ceo dizajn proces – analizirati probleme, definisati koncepte, razraditi ideju kroz konceptualne modele i finalno dati kritički osvrt na svoj rad. Rezultati su predlozi rešenja za spomenike koji nastoje da ukažu na probleme sa kojima se polaznici i njihovi vršnjaci susreću i na koje bi bilo važno ukazati pozicioniranjem na mestu kao što je Istraživačka stanica. Odabirom adekvatne lokacije u krugu Stanice polaznici su se osvrnuli na teme kao što su trgovina ljudima, ne/uspehe ekološkog aktivizma, fabrikovanje sećanja i pritisci pri odabiru budućeg poziva.
Grlom u koprive
Petar Olujić, Sara Popović, Sofija Đurđević, Milica Tanasić
Grlom u koprive: ideja projekta je prikazati mladima da problemi sa kojima se suočavaju dok prolaze kroz stresan period odlučivanja o svojoj budućnosti, nisu nerešivi. Spomenik ih poziva da se suoče sa preprekama koje ih dočekuju u odrastanju. Kopriva simbolizuje neprijatnost. Ona odbija od sebe, međutim pronalaskom pravog načina moguće joj se prići,otkriti i iskoristiti sva njena dobra. Poruka koja se šalje je da izmenom pogleda na situaciju, prihvatanjem pomoći u problemima nije nužno ostati sam, i da u ovoj situaciji postoji razumevanje na nivou čitave generacije.
Sizif2021
Anđelija Stančulović, Ranija Džudžević, Elena Eraković, Anastazija Dimitrić, Veselj Saliji
Sizif2021: na ekološkom planu danas je sve prisutnija simbolika Sizifovog mita. Ekološki aktivizam stvara iluziju promene, dok se u globalu situacija pogoršava. Taj apsurd se ilustruje ovim spomenikom. Kontrast između problema i neefikasnhog oruđa za rešavanje istog izaziva nelagodu i bunt. Te ukazuje na potrebu za drugačijim pristupom.
Princ nije bio nikakav princ
Aleksa Tomić, Vasilisa Jovanović, Jovana Vujičić, Nikolina Todorović
Princ nije bio nikakav princ: Prema podacima centra za zaštitu trgovime ljudima, samo tokom prošle godine 76 osoba je palo u ralje trgovine ljudima u Srbiji. Srž projekta je podizanje svesti o ovom problemu. Koristeći pećinu i narativ jedne žrtve, stvara se ambijent koji ima za cilj da prenese stanja u kojima se žrtva nalazi. „Vrbovanjem“ spomenik mami posetioce da dublje zađu u pećinu.
Dihotomija sećanja
Kristina Miloradović, Krasa Radić, Minja Babić, Iva Pantić, Niks Božović
Dihotomija sećanja: bljesak, sortiranje, pakovanje, pisanje i brisanje
Sećanja su rasplinuti modeli električnih i hemijskih aktivnosti.
Razumevanje sveta pojedinaca definisano je sećanjima. Čovek sam stvara svoj narativ, istovremeno pripadajući onom širem, kolektivnom. Ovaj projekat pokazuje jasnu podelu između mitološkog i stvarnog. Gde je granica između dogme i fakta?
