Upotreba reči i doživljaj e-mocije krindž
Lana Konstantinović (2001) učenica 4. razreda Mitrovačke gimnazije, Sremska Mitrovica Katarina Jovanović (2003) učenica 3. razreda Druge kragujevačke gimnazije, Kragujevac Mentorstvo: Nevena Mijatović, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakulet, Univerzitet u Beogradu
Reči koje su frekventnije na određenom govornom području imaju veći značaj za kulturu tog područja. Iako se reč gnar na srpskom govornom području retko koristi, reč krindž, koja ima isto značenje, je učestala reč. Cilj ovog istraživanja bio je eksploracija i detaljan opis doživljaja krindža kod adolescenata u Srbiji i upotreba reči krindž u svakodnevici. Učestvovalo 154 ispitanika (70% devojaka), uzrasta 12-20 godina. Uzorak je bio prigodan i dobrovoljački. Kvalitativni odgovori prikupljeni online upitnikom obrađeni su postupkom tematske analize. Nakon analize odgovora o doživljaju krindža izvedena je njegova definicija kao doživljaja sopstvene sramote izazvan tuđim ponašanjem koje krši nepisana društvena pravila (norme). Prema teoriji, krindž adolescenti u Srbiji doživljavaju kao emociju, zato što su sve komponente koje karakterišu emociju zastupljene o odgovorima o opisu doživljaja krindža. Otkrivene teme o upotrebi reči krindž su da je reč visokofrekventna u omladinskom žargonu i koristi se radi ograđivanja od starije populacije. Iako reč jeste ušla u upotrebu u srpskom jeziku preko internet sadržaja i komunikacije, doživljaj i upotreba reči su frekventni i izvan internet konteksta. Adolescenti su posebno osetljivi na društvene norme, što je pored velike upotrebe društvenih mreža jedno od objašnjenja rasprostranjenosti ove reči među njima koje treba proveriti u narednim istraživanjima.
Explore-expolit dileme u scenarijima odlučivanja – efekat okvira i verovatnoća gubitka
Mina Crnogorac (2003) učenica 3. razreda Prve kragujevačke gimnazije, Kragujevac Mentorstvo: Katarina Kovačević, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dilema istraživanje-iskorišćavanje (explore-exploit) predstavlja odabir između novog i nepoznatog (istraživanje) i starog i poznatog (iskorišćavanje). Na ovaj tip dileme mogu uticati brojni faktori, a ovo istraživanje se bavilo individualnim i faktorima sredine. Pokazano je da efekat okvira, odnosno način na koji ćemo naglasiti pozitivne i negativne aspekte ishoda odluke može da utiče na odluke koje donosimo. Cilj ovog istraživanja bio je da ispitamo kako se sa promenom okvira i verovatnoćom gubitka menja tendencija ispitanika da istražuje ili iskorišćava. Ukupno 357 ispitanika prosečnog uzrasta od 20 godina je učestvovalo u eksperimentu koji je podrazumevao čitanje opisa situacija iz različitih domena i odabir jedne od dve strategije postupanja u njima. Rezultati pokazuju postojanje generalne sklonosti ka istraživanju, osim u situaciji sa odabirom jela u restoranu. U pozitivnom okviru se generalno više bira istraživanje, ali efekat okvira nestaje kada istraživanje postane toliko rizično da je neisplativo, odnosno kad je verovatnoća gubitka veća od 50%. Ovaj zaključak se najviše odnosi na situaciju kada ljudi odlučuju o novcu jer je taj domen najviše zastupljen u prethodnim ispitivanjima efekta okvira. Ispitan je efekat individualnih razlika na odabir strategije, te je dobijeno da oni ispitanici koji su otvoreniji i manje izbegavaju rizik generalno više biraju da istražuju.
Ispitivanje udela egzekutivnih funkcija premeštanja prilikom laganja
Viktorija Jovanović (2001) učenica 4. razreda Gimnazije Lebane, Lebane Mentorstvo: Emir Demić, student master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Laganje je proces koji zahteva razne kognitivne mehanizme i kognitivno je zahtevnije od govorenja istine. Cilj ovog istraživanja je bio ispitati da li su egzekutivne funkcije premeštanja jedne od mehanizama u osnovi procesa laganja. Pretpostavili smo da će usled istovremenog laganja i rada na zadatku EF premeštanja doći do većeg kognitivnog opterećenja nego što će to biti slučaj prilikom istovremenog govorenja istine i rada na zadatku EF premeštanja. Takođe, kako bismo izolovali efekat opterećenja usled zadatka EF premeštanja, zadali smo i konkurentni zadatak mentalne rotacije za čije obavljanje se aktiviraju mehanizmi, koji po ADCM modelu laganja,ne stoje u osnovi laganja.Naši rezultati pokazuju da je za laganje potrebno više vremena nego za govorenje istine(F = 6.70, p < 0.05),kao i da je niža tačnost u zadatku laganje/istina prilikom laganja (F = 3.86, p = 0.05). Međutim, nismo zabeležili glavne efekte tipa opterećenja za tačnost (F = 1.16, p = 0.32) ili vreme reakcije (F = 0.83, p = 0.44), niti interakciju tipa odgovora (laganje/istina) i tipa opterećenja (zadatak EF premeštanja/mentalne rotacije) za tačnost (F = 0.24, p = 0.79) ili vreme reakcije (F = 1.49, p = 0.23). Jedno objašenjenje dobijenih nalaza jeste damožemo uspešno lagati i pod dodatnim kognitivnim opterećenjem, drugo alternativno objašnjenje jeste dausled većeg kognitivnog opterećenja dolazi do prilagođavanja kognitivnim sukobima tj. opterećenjima. Mana ovog istraživanja je mala eksperimentalna kontrola i mali uzorak, te je nalaze potrebno replicirati.
Uticaj teksta koji je tema umetničke slike na dopadanje slike
Dejana Krajačić (2001) učenica 4. razreda Gimnazije i građevinske škole "Nikola Tesla", Apatin Mentorstvo: Aleksandra Lazarević, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Emir Demić, student master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
U istraživanjima je registrovano da tekstualna informacija o sadržaju umetničke slike koja stoji uz nju može da utiče da se ona posmatraču više dopadne jer olakšava njeno razumevanje. Jedna takva informacija je o pravcu u kom je nastala slika, a ona pripada njenom umetničko-istorijskom kontekstu. Cilj ovog istraživanja je bio ispitati da li i drugi aspekt ovog konteksta, kao što je tema dela, ima sličan uticaj kod srednjoškolaca. U istraživanju je učestvovalo 186 ispitanika, raspoređenih u tri grupe. Prva je grupa gde postoje same slike bez teksta, druga grupa gde postoji informacija o pravcu u kom su nastale slike i grupa gde je uz svaku sliku data informacija o njenom mitološkom sadržaju. Zadatak svakog ispitanika je bio da oceni koliko mu se dopada slika. Pri poređenju grupa registrovana je značajna razlika u dopadanju kada postoji neka od dve varijante teksta i kada on ne postoji (F=7.82, p=0.00), ali i da nema značajne razlike između dopadanja kada je dat tekst o pravcu i kada je dat tekst o mitološkom sadržaju. Dobijeni rezultati govore u prilog hipotezama da se posmatračima više dopadaju slike kada znaju informacije o ovim aspektima umetničko – istorijskog konteksta. Ova razlika verovatno proizilazi iz njihovog uticaja na razumevanje i onda uticaja tog razumevanja na dopadanje. Razlika između ova dva aspekta umetničko-istorijskog konteksta nije registrovana, iako je to bilo očekivano. Moguće je da ove dve informacije u sličnoj meri utiču na razumevanje.
Vrste motivacija za održavanje parasocijalnog prijateljstva sa omiljenim YouTuberom
Maša Vukotić (2002) učenica 3. razreda X gimnazije "Mihajlo Pupin", Beograd Jelena Stanojević (2002) učenica 3. razreda Gimnazije Lebane, Lebane Mentorstvo: Aleksandra Lazarević, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Isidora Micić, studentkinja master studija psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Svakog dana dolazimo u kontakt sa raznim slavnim ličnostima putem TV-a, u knjigama, preko društvenih mreža. Te ličnosti nazivamo „persone“. Persone mogu uticati na oblikovanje naših stavova, ponašanja, znanja i deo su parasocijalnih fenomena. Poseban vid parasocijalnih odnosa su parasocijalna prijateljstva (PSP) i parasocijalni ljubavni odnos (PSL). Parasocijalna prijateljstva, kao i socijalna, potrebno je održavati. Ovo istraživanje je za cilj imalo da ispita koje sve vrste motivacija za održavanje PSP sa omiljenim YouTuberom postoje kod adolescenata. Učestvovalo 183 ispitanika uzrasta od 14 do 19 godina (M=16.95, SD=1.52) koji su preko Google forms platforme davali slaganja na tvrdnje MultiplePSR skale (Tukachinsky, 2010) i odgovarali na pitanja otvorenog tipa. Induktivno-deduktivnom tematskom analizom analizirani su otvoreni odgovori 93 ispitanika od 14 do 19 godina (M=16.97, SD=1.5) čiji su prosečni skorovi na dimenziji PSP bili veći od skorova na dimenziji PSL. Polazna osnova za tematsku analizu bila je kodna šema Stiverove (Stever, 2009). Utvrđeno je osam motivacija pomenute kodne šeme i dve dodatne motivacije. Najfrekventnije teme bile su: motivacija privlačnosti radnje i dve dodatne motivacije. Ovo može ukazivati na činjenicu da adolescenti održavaju parasocijalne odnose motivisani radnjama ili karakteristikama YouTubera. Usled nedovoljno precizne formulacije pitanja se desilo da ispitanici ne shvate suštinu pitanja na pravilan način te bi ovu temu bilo zanimljivo dodatno istražiti kroz formu fokus grupe ili intervjua jer bi komunikacija pri nejasno postavljenim pitanjima bila moguća.
