Psihologija

Konferencija polaznika srednjoškolskih programa Istraživačke stanice Petnica "Korak u nauku"


Darovitost u kontekstu: veza homogenog grupisanja i lingvističke darovitosti sa lingvističkim self-konceptom i jezičkom anksioznošću gimnazijalaca

Dajana Osmani (2000)
učenica 4. razreda Filološke gimnazije, Beograd

Mentorstvo:
Kristina Mojović, master, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Jedna od osnovnih mera obrazovne podrške darovitim učenicima jeste grupisanje prema sposobnostima (homogeno grupisanje). Cilj ove studije bio je da utvrdi kakva je povezanost između homogenog grupisanja,  jezičkog self-koncepta i jezičke anksioznosti.U istraživanju je učestvovalo 184 ispitanika (43% su činili gimnazijalci iz homogeno grupisanih odeljenja). Pri poređenju homogenih i standardnih odeljenja pokazana je značajna razlika u lingvističkom self-konceptu u korist homogenih odeljenja (F(1, 182)=10.436, ŋ2=.054, p<.05), dok su kod anksioznosti zabeležene samo marginalno značajne razlike na nivou anksioznosti pri pisanju, koja je bila viša u standardnim odeljenjima (F(1, 182)=3.625, ŋ2=.020, p=.059). Dobijeni rezultati govore u prilog hipotezi da homogeno grupisanje ima pozitivne opšte posledice po učenike. Kako bismo utvrdili postojanje tzv. efekta velike ribe u malom jezeru, koji se odnosi na darovite učenike i kojim se pretpostavlja postojanje negativnog efekta homogenog grupisanja na akademski self-koncepta kod darovitih, osmišljena je metoda i konstruisan instrument (IDEJa) za njihovu pouzdaniju identifikaciju, s obzirom na to da pripadnost homogeno grupisanom odeljenju nije garancija darovitosti i zbog potrebe da se identifikuju daroviti i u standardnim odeljenjima. Oslanjajući se na kriterijume izrazitog akademskog postignuća i na prisustvo emocionalno-motivacionih karakteristika vezanih za predmet dara (u ovom slučaju engleski jezik), identifikovano je po 49 lingvistički darovitih učenika iz homogenih i iz standardnih odeljenja. Međutim, njihovim poređenjem nisu dobijene značajne razlike na nivou lingvističkog self-koncepta ili jezičke anksioznosti, što upućuje na zaključak da su osobine lingvistički darovitih relativno stabilne i nezavisne od obrazovnogkonteksta.


Odnos adolescenata Srbije prema genetički modifikovanoj hrani: uverenja, objektivno i samoprocenjeno znanje

Mina Crnogorac (2003)
učenica 2. razreda Prve kragujevačke gimnazije, Kragujevac

Mentorstvo:
Kristina Jadranović, studentkinja master studija, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Oko upotrebe genetički modifikovane hrane koja u sebi sadrži gene unete metodama genetskog inženjeringa, javljaju se kontroverze u javnosti. Pokazano je da odrasli ispitanici u Srbiji imaju negativan stav, dok istraživanja na adolescentima nisu rađena. Cilj ovog israživanja je utvrditi kakav je odnos sprksih adolescenata prema genetički modifikovanoj hrani, koja su uverenja u osnovi odnosa i da li su objektivno znanje i razlika objektivnog i samoprocenjenog znanja prediktori odnosa. Da bismo došli do uverenja koja smo koristili kao prediktore u glavnom istraživanju, sproveli smo pilot istraživanje u kom smo ispitanicima postavljali otvorena pitanja o genetički modifikovanoj hrani. Uzorak u glavnom istraživanju činilo je 244 ispitanika uzrasta od 14 do 19 godina (M=16.8, SD= 1.03). Zadatak ispitanika bio je da odgovore na pitanja vezana za njihov odnos (zabrinutost i protivljenje) prema genetički modihikovanoj hrani, slaganje sa uverenjima iz pilota, da procene svoje znanje i reše test objektivnog znanja o genetički modifikovanoj hrani. U regresionom modelu sa uverenjima značajni prediktori odnosa su uverenja da je genetički modifikovana hrana štetna za zdravlje, puna hemikalija, i da rešava problema gladi u svetu. Regresioni model sa znanjem je značajan (F(1,242)= 5,810, p<.05) i objašnjava 2.3%, kao i model sa razlikom, ali korelacija razlike sa odnosom nije značajno veća od korelacije objektivnog znanja sa odnosom. Zaključujemo da srpski adolescenti imaju dominanatno negativan stav prema genetički modifikovanoj hrani i imaju pozitivniji stav što su uvereniji da ona može da reši problem gladi u svetu i što su manje uvereni da je štetna za zdravlje i puna hemikalija. Što imaju niže znanje genetički modifikovanoj hrani imaju negativniji odnos. Sa jedne strane, to se može objasniti nepoverenjem u nepoznato, a sa druge strane posedovanjem pogrešnih informacija.


Povezanost konzervativizma sa načinima prevazilaženja konfliktnih situacija donošenja odluka

Dušan Zubnar (2000)
učenik 4. razreda Zrenjaninske gimnazije, Zrenjanin
Vladana Plavšić
učenica 4. razreda Gimnazija "Uroš Predić", Pančevo

Mentorstvo:
Nevena Mijatović, studentkinja osnovnih studija, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Tijana Nikitović, master, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Ovim istraživanjem želeli smo da ispitamo da li se na osnovu načina na koji pojedac prevazilazi neizvesnost i neodređenost prilikom donošenja odluka (obazrivo, preobazrivo, prebacujući odgovornost ili prokrastinirajući) može predvideti konzervativnost socijalnih stavova tog pojedinca; takođe, ispitali smo i da li su kognitivni motivi – potrebe za zaokruženošću i saznanjem  posrednici ove pretpostavljene veze. U istraživanju je učestvovalo 194 ispitanika starijih od 25 godina (66.5 % ženskog pola), prosečnog uzrasta 39godina. Istraživanje je sporovedeno na interentu i sastojalo se od četiri upitnika: skale socijalno-ekonomskog konzervativizma (SEC), upitnika o potrebama za zaokruženošću i saznanjem i upitnika o načinima prevazilaženja konfliktnih situacija donošenja odluka. Svi instrumenti su prevedeni i validirani ili je već iskorišten pouzdan prevod. Hipoteze: (1) da će prevazilažnje konfliktnih situacija donošenja odluka i kognitivni motivi biti prediktori SEC, (2) da će kognitivni motivi biti medijatori veze prevazilaženje konfliktnih situacija donošenja odluka  SEC. Regresionom analizom potvrđena je prva hipoteza odnosno načini prevazilaženja konfliktnih situacija donošenja odluka i potrebe za saznanjem i zaokruženošću su prediktori SEC (R2 = 14.9%, p<0.01). Značajnim medijatorom se pokazala potreba za zaokruženošću, koja u tri modela posreduje vezu između načina prevazilaženja i konzervativizma (obazrivost: β= 0.44,p<0.01; preobazrivost: β= 0.88, p<0.01; prebacivanje odgovornosti: β= 0.68,p<0.01). Indirektni efekti između prokrastinacije i konzervativizma nisu pokazani, međutim zabeležen je negativan neposredovan efekat prokrastinacije na konzervativizam(β = -0.195, p<0.01), što nam govori da će osobe koje prokrastinirajući prevazilaze konfliktne situacije donošenja odluka biti manje konzervativne. Takođe, rezultati ukazuju da potreba za saznanjem ne igra značajnu ulogu kada je u pitanju predviđanje konzervativizma načinima prevazilaženja konfliktnih situacija donošenja odluka. Ovim istraživanjem pokazano je da je konzervativnost stavova delom posledica načina na koji pojedinac prevazilazi neodređenost procesa donošenja odluka, dok se ti načini oformljavaju delimično u zavisnosti od potrebe za zaokruženjem.


„Tu je, ali ne zove“: Uticaj auditivnog primovanja u vizuelnoj pretrazi u normalnim i narušenim uslovima

Viktorija Jovanović (2001)
učenica 3. razreda Gimnazije Lebane, Lebane

Mentorstvo:
Ksenija Mišić, master, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vizuelna pretraga je traženje jednog ili više objekata u nekoj sceni, što je aktivnost koju izvodimo u gotovo svakom trenutku. Na pretragu ne utiče samo ono što vidimo, te je važno ispitati i kako preplitanje drugih modaliteta utiče na tako učestalu aktivnost. Cilj istraživanja bio je ispitivanje uticaja auditivnog modaliteta na brzinu vizuelne pretrage. Pretpostavili smo da će informacija iz auditivnog modaliteta, prilikom pretrage, pomoći u eliminaciji distraktora i ubrzati vizuelnu pretragu. Pored toga, ispitivali smo kakav je uticaj u različitim uslovima pretraživanja tj. da li se doprinos informacije iz drugog modaliteta menja u zavisnosti od toga da li su uslovi normalni ili narušeni. Zadatak ispitanika je bio da pronađu metu u narušenim i normalnim uslovima, uz pomoć i bez pomoći auditivnog modaliteta, što je u zadatku postavljeno kao auditivni prim. Ukrštanjem faktora prisustva auditivne informacije (sa i bez auditivnog prima) i narušenosti uslova (nedegradirani i degradirani stimulusi) testirali smo našu hipotezu. Analiza varijanse za ponovljena merenja pokazala je da informacija iz auditivnog modaliteta pomaže prilikom rešavanja vizuelnog zadatka, te je vizuelna pretraga i u normalnim i u narušenim uslovima bila ubrzana ukoliko bi ispitanik imao i auditivnu informaciju. Pored toga, pronađena je i interakcija faktora koja govori da je informacija iz auditivnog modaliteta dala veći doprinos u obradi u narušenim uslovima, nego u normalnim uslovima. Pored praktičnih implikacija ovih nalaza, oni takođe sugerišu da se multisenzorna integracija odvija već u ranoj obradi, s obzirom na to da se kombinovanjem dva modaliteta u zadatku, spram samo jednog, odgovor daje brže.


Efekat korišćenja telefona od strane sagovornika na procenu verodostojnosti verbalne porukei formiranje prvog utiska

Mina Matevska (2000)
učenica 4. razreda Srednje turističke škole, Beograd

Mentorstvo:
Tijana Nikitović, master, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Nevena Mijatović, studentkinja osnovnih studija, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Sveprisutnost pametnih telefona u svakodnevnom životu dovodi do toga da njegovo korišćenje u društvenom okruženju ometa komuniciranje sa sagovornicima. Ovaj fenomen poznatiji je kao fabing. Rezultati prethodnih istraživanja ukazuju na to da fabing ima negativne posledice u komunikaciji između partnera i da može dovesti do uznemirenosti, napetosti ili osećaja zapostavljenosti od strane sagovornika. Ovim istraživanjem hteli smo da ispitamo na koji način korišćenje telefona u toku razgovora sa osobom uživo utiče na formiranje prvog utiska i verodostojnost verbalne poruke osobe koja koristi telefon. Pored situacije u kojoj sagovornik ne koristi telefon, ispitivali smo fabing na različitim nivoima, te situacije prikazuju osobu kako ne koristi telefon, igra se telefonom u rukama, baca pogled na telefon ili gleda u telefon sve vreme. Istraživanje je sprovedeno preko interneta i obuhvatilo je 248 adolescenata (75.8% žena). Ispitanicima je prikazan  po jedan video snimak za svaki nivo fabinga. Razgovor na snimku su vodile dve devojke, a poruka koju su razmenile tiče se neprijatnog događaja iz svakodnevice. Nakon svake situacije procenjena je pristojnost i uključenost u razgovor, kao i verodostojnost verbalne poruke aktera. Rezultati ukazuju da fabing ima uticaj na formiranje prvog utiska, F(3, 738) = 115.056, p<.000, kao i na verodostojnost verbalne poruke F(3, 738) = 34.706, p<.000. Naime, sa većim prisustvom telefona u toku razgovora stvara se negativniji prvi utisak. Kada je u pitanju verodostojnost  poruke, njena ocena je značajno negativnija samo u situaciji u kojoj akter sve vreme gleda u telefon. Stoga je ovim istraživanjem pokazano je da korišćenje telefona ima negativan uticaj na prvi utisak i procenu verodostojnosti verbalne poruke.  Uz to, doprinos ovog istraživanja jeste u novom načinu operacionalizacije fabinga putem kratkih video snimaka, što nam je omogućilo da istražujemo efekte fabinga u situacijama koje nose malo informacija.


Rukovodilac programa: Svetlana Pavlović

WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux