Kako napraviti dobar konferencijski poster?

Anyone can make the simple complicated.
Creativity is making the complicated simple.

Charles Mingus

1. Čemu služi poster na konferenciji?

Naučno istraživanje se može predstaviti na razne načine, ali jedan je karakterističan za konferencije i sada je već postao ustaljen i neizbežan deo svake. To je izlaganje uz pomoć postera.

Na skoro svakoj konferenciji poseban deo programa posvećen je tzv. poster sesijama, na kojima učesnici uz pomoć postera izlažu svoj istraživački rad drugim učesnicima konferencije. Sve se to dešava u nekom uglavnom velikom prostoru u kom svi međusobno interaguju kroz diskusije o radovima koji su na posterima izloženi, šetajući od postera do postera. Komentari, kritike i sugestije koje autori radova dobijaju na poster sesijama obično su najkorisniji za nastavak rada, revidiranje urađenog, pisanje teksta rada za objavljivanje u Petničkim sveskama i slično. A ogromna je korist i za sticanje veština objašnjavanja i naučne komunikacije istraživanja.

Poster na konferenciji služi da koncizno i upadljivo sumira istraživanje, kako bi pomogao da se pokrene diskusija. Uglavnom predstavlja spoj kratkih tekstova sa tabelama, grafikonima, slikama i ostalim formama prezentovanja rezultata istraživačkog rada. Na poster sesijama na konferenciji autor stoji pored postera i u interakciji sa ostalim učesnicima koji se zaustave da pogledaju njegov rad izlaže svoje istraživanje i kroz diskusiju objašnjava detalje.

Dakle, posterom se predstavlja sama suština istraživanja i dobijeni rezultati, bez detalja koji opterećuju ili smetaju isticanju najbitnijih delova istraživačkog rada. Detalji su ono što sledi nakon izlaganja, kada se osnovnim sadržajem postera podstakne diskusija. Svim učesnicima konferencije poster i vaše izlaganje uz poster treba da bude jasno i interesantno.

2. Pre pravljenja postera

Kako biste napravili dobar poster, pre nego što se uhvatite tog posla veoma je važno imati jasne odgovore na sledeća pitanja:

1. Kojih pet karakteristika vašeg rada čine vaš rad posebnim, interesantnim i važnim?

Odgovorom na ovo pitanje izdvojićete bitno od nebitnog i tako ćete lakše odabrati informacije koje treba da stoje na vašem posteru, a verovatno i način na koji ih je najbolje predstaviti.

2. Šta je najvažniji i najinteresantniji rezultat vašeg istraživanja?

Kada izdvojite najvažniji i najinteresantniji rezultat vašeg rada, među bitnim stvarima znaćete na šta treba staviti akcenat i šta treba najjasnije istaći, odnosno, šta je cilj vašeg izlaganja.

3. Na koje sve načine možete efikasno predstaviti svoje istraživanje i koji je najbolji?

Ovo pitanje se odnosi i na sam pristup predstavljanju istraživanja, u najširem kontekstu, ali i na to sa koliko teksta i kakvim tekstom, kojim grafikonima, slikama, tabelama, fotografijama, mapama i slično možete najefikasnije predstaviti ono što želite. Pod efikasnim predstavljanjem podrazumeva se predstavljanje koje je jasno i zanimljivo slušaocu, a poster dovoljno (ali nenametljivo) upadljiv, pregledan i jasan, kako bi privukao ostale učesnike konferencije. Izbegavajte gomilu nepotrebnih i nepreglednih sadržaja i pokušajte što kraće i jasnije da predstavite svoj rad, odnosno rezultate koje ste dobili svojim istraživanjem. Dakle, opet, potrudite se da izdvojite bitno od nebitnog, ali sada na najbolji/najefikasniji mogući način.

4. Koje informacije možete preneti usmeno, kao komplement vašem posteru?

Kako biste rasteretili i poster i slušaoce, potrebno je da imate jasnu predstavu šta je od informacija o vašem radu neophodno i dovoljno za predstavljanje vašeg istraživanja na samom posteru. Pažljivo se potrudite da u okviru onoga što želite da predstavite uz pomoć postera što bolje razgraničite ono što možete objasniti usmeno, bez pomoćnih materijala, od onoga što mora da stoji na posteru. Pritom, vodite računa i da ne odbacite previše stvari.

3. Šta sve (ne) treba da sadrži jedan dobar poster (i kako)?

Poster treba da sadrži sve najvažnije informacije o vašem radu koje će kao posebna celina, a ujedno i kao pomoćno sredstvo za vaše izlaganje, predstaviti ono što čini vaše istraživanje na jasan, pregledan i zanimljiv način. To znači i da strukturi svog postera ne treba da pristupite na isti način na koji pristupate tekstu rada za zbornik ili časopis. Svrha je drugačija.

Centralno mesto vašeg postera treba da zauzimaju jasno, koncizno i lepo istaknuti rezultati vašeg rada. Onome ko gleda/čita vaš poster treba od samog početka da bude jasno šta su rezultati vašeg rada, kao i šta su izvedeni zaključci. Sve ostalo treba da bude u službi isticanja ova dva aspekta vašeg rada.

Važne informacije treba da budu čitljive i sa udaljenosti od 2 do 3 metra.

Naslov ne treba da bude dugačak i treba da privuče pažnju. Ne mora nužno da bude identičan naslovu rada, ukoliko je moguće na jednostavniji i privlačniji način istaći suštinu vašeg istraživanja. Pored naslova treba da stoje informacije o vama (ime, prezime, škola, kontakt putem koga vam se ljudi koji su zainteresovani za rad mogu obratiti, itd) i vašim mentorima (ako postoje kao takvi), kao i logo ustanove u kojoj ste radili svoje
istraživanje (u ovom slučaju to je, naravno, Istraživačka stanica Petnica).

Što se tiče teksta u telu postera, treba ga rasporediti tako da čitanje postera i putanja kojom idete dok objašnjavate svoj rad ostalim učesnicima konferencije bude što je moguće lakša i prirodnija. Uvek je dobro koristiti crtice, nabrajanje i podnaslove, jer je tako poster lakši za čitanje. Naravno, gde to nije moguće, ne treba se tog saveta slepo pridržavati.

Telo postera ne bi trebalo da sadrži manje od 300 i više od 800 reči. Poster ne sme da bude prekopiran rad, već sredstvo uz pomoć kog ćete ostalim učesnicima konferencije na jednostavan i neopterećujući način vi objasniti šta ste radili, kako, zašto, itd. Ako se na posteru nalazi sve ono što se nalazi u radu, i to baš onako kako je napisan rad, onda vi kao autor u suštini pored postera niste ni potrebni i u tom slučaju potpuno mašite poentu izlaganja rada na poster sesijama.

Ukoliko neke koncepcije možete lakše da predstavite slikom, šemom ili grafikonom, učinite to. Slika govori više od hiljadu reči, ali ju je isto tako potrebno i u nekoj meri objasniti, kako ne bih sama po sebi na posteru stajala kao zagonetka za gledanje. Slike, šeme, grafikone, tabele, mape i slično obavezno objasnite i naslovite.

Pošto poster nije rad/članak, ne treba da sadrži apstrakt. Literatura koju ste koristili u radu ne treba da stoji na posteru, osim u slučaju kada se na određenu referencu direktno pozivate. U tom slučaju referenca se u celosti navodi na mestu na kom se na nju pozivate.

Nekada je korisno da pored postera imate svoj poster odštampan u nekoliko primeraka na A4 formatu, kako biste zainteresovanima mogli da ostavite to kao materijal. Takođe, ukoliko imate napisan rad koji predstavljate, ume da bude korisno i da odštampan rad okačite pored postera, kako bi zainteresovani slušaoci/čitaoci mogli da ga pročitaju ili pogledaju ukoliko žele da saznaju više.

Potrudite se da raspored sadržaja i struktura samog postera budu konzistentni i čisti. Vama će biti lakše i prijatnije da objasnite drugima svoje istraživanje, imaćete i više slobode da prilagođavate izlaganje slušaocima, a njima će biti lakše i prijatnije da vas slušaju, prate i da shvate to što želite da im ispričate i pokažete. Tako ćete pogoditi suštinu poster sesija i vaše izlaganje će biti uspešno.

4. Tehnički detalji i dizajn

Što se tiče tehničkih detalja i dizajna postera, postoji nekoliko pravila koja se moraju ispoštovati, ali većinu stvari koje se nalaze u ovom tekstu zapravo možete shvatiti kao savete koji će olakšati proces štampanja postera i štamparima i vama. Takođe, dobro dizajniran poster će svima biti prijatan za gledanje/čitanje, a vama će biti jednostavnije i prijatnije da prezentujete svoj rad. Na Konferenciji u Petnici svi posteri treba da budu vertikalni i dimenzija 70 × 100 cm (širina je 70 cm, a visina 100 cm), što znači da je to aktivna površina za štampanje. Uz to, neophodno je postaviti 3 mm prepusta (en. bleed) sa svih strana, ukoliko vam program to dozvoljava.

• Format fajla koji treba poslati treba da bude pdf. Paleta boja treba da bude CMYK, a rezolucija najmanje 150 dpi (odnosno HQ, u zavisnosti od softvera u kom radite).

• Što se tiče softvera u kom ćete pripremati poster za štampu, ukoliko su u pitanju komercijalni programi, možete koristiti Adobe InDesign, Adobe Photoshop, Microsoft PowerPoint, itd. Ukoliko su u pitanju open-source programi na Linux operativnim sistemima možete koristiti InkScape, Scribus, LibreOffice, itd. Takođe, možete koristiti i LaTeX. Koji god softver da vama odgovara, dobrodošao je ako napravite dobar poster, koji je u skladu sa pravilima i ovim tehničkim uputstvom i koji će efikasno i jasno da vam posluži na poster sesiji.

• Uklopite boje tako da jasno ističu sadržaj, ali da ne opterećuju oko posmatrača.

• Izbegavajte šarene pozadine koje bi uticale na čitljivost teksta ili preglednost grafikona, slika, tabela… Sadržaj postera je najbitniji i treba ga jednostavno istaći, bez suvišnog ukrašavanja. Preporučljivo je koristiti jednobojnu pozadinu. Ukoliko koristite fotografiju, potrudite se da ima što je više jednobojne površine, kako bi tekst mogao da se neometano čita. Izbegavajte fotografije sa previše detalja. Odvraćaju pažnju od sadržaja.

• Fotografije i grafikone koje koristite za predstavljanje rada učinite što jednostavnijim i čitljivijim. Izbegavajte preterano smanjivanje grafikona i fotografija zasićenih detaljima.

• Ukoliko je kontrast slova i pozadine veliki, koristite opciju overprint.

• Koristite se minimalnim brojem fontova (po mogućstvu jednim fontom) koji su jednostavni i koji nisu naporni za čitanje. Preporučljivo je koristiti serif fontove (npr. Times New Roman) za osnovni tekst, a sanserif (npr. Arial) za naslove. Ukoliko za poravnanje teksta koristite opciju justify, uključite hifenaciju za srpski ili hrvatski jezik kako bi prelom teksta bio ispravan, lep i čitljiviji.

• Razmišljajte o toku prezentovanja i čitanja postera – s leva na desno od gore na dole. Tačno je da ćete vi navoditi posmatrača kroz poster, ali trudite se da poštujete već postojeća pravila i intuiciju.

• Efikasno koristite funkcionalnu belinu. Trudite se da koristite neku vrstu grida/mreže (da vam širina stubca bude jednaka za tekst i grafikone/fotografije, da vam razmaci budu ujednačeni, itd). To doprinosi čitljivosti teksta i stvaranju “nevidljivih linija” koje intuitivno i prirodno navode posmatrača kroz poster.

• Razvrstajte najbitnije informacije, odvojte bitno od nebitnog i poštujte hijerarhiju informacija kako suštinski, tako i grafički.

• Jako je važno da ne preterujete ni u čemu od ovoga. Less is more.

Na kraju, ovo uputstvo nije u potpunosti striktan pravilnik, već samo pomoć koja je veoma često vrlo korisna. Naravno, ovakav pristup i ovakvi saveti neće odgovarati svakoj naučnoj disciplini i svakom istraživanju, ali u suštinskom i opštem smislu, ovo je način na koji treba pristupiti pravljenju postera za konferencije (a naročito za Konferenciju u Istraživačkoj stanici Petnica).

Srećno!

Autor: Dušan Pavlović

Napomena: Svi komentari, kritike, predlozi za poboljšanje ovog teksta i slično dobrodošli su i možete ih uputiti na e-mail adresu dusan.pavlovic@petnica.rs.