Intersubjektivnost i telesno iskustvo u praksama čitanja tarota
Marija Brašanac (2000)
učenica 4. razreda Pete beogradske gimnazije, Beograd
Mentorstvo:
Isidora Čapko, studentkinja osnovnih studija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Anika Jugović Spajić, master, Univerzitet u Pitsburgu, Pitsburg (SAD)
U ovom radu, bavila sam se istraživanjem praksi čitanja tarota u Beogradu. Građu sam skupila putem polustrukturiranih intervjua sa ženama koje se bave čitanjem tarota i koristeći se metodom autoetnografije. Antropološko istraživanje magije posmatra magijske prakse kao smislene aktivnosti sa unutrašnjom logikom kako ih i same ispitanice posmatraju. Cilj istraživanja je ispitivanje unutrašnje logike prakse čitanja tarota, kao i preispitivanje posmatranja divinacije kao veštine jedne osobe. Pretpostavka istraživanja je da je divinacija veština kreiran putem otelovljenog odnosa sa drugim bićima, predmetima i pojavama. U razumevanju telesnog iskustva čitateljki, koristi se fenomenološki pristup koji ne podleže uvreženoj idejnoj podeli između duha i tela. Zaključak istraživanja je da je divinacija putem tarota proizvod odnosa koji se stvara između tarot karti i čitateljke. Odnos je omogućen time što čitateljke ne posmatraju tarot kao pasivni predmet, već kao delajući i komunikativni. Sposobnost intuitivnog tumačenja, odnosno divinaciju, čitateljka dobija putem telesnih senzacija koje potom pretoči u narative o ovom iskustvu.
Šta znači biti dobar roditelj? Narativi o roditeljstvu u periodu neoliberalizma
Lena Trifunović (2002)
učenica 4. razreda Treće beogradske gimnazije, Beograd
Atina Kačar (2000)
učenica 4. razreda Devete gimnazije „Mihailo Petrović Alas“, Beograd
Mentorstvo:
Tamara Pavlović, studentkinja osnovnih studija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
U radu smo se bavile analizom narativa o roditeljstvu iz perspektive majki i očeva u kontekstu neoliberalizma. Služeći se metodom polustrukturiranog intervjua sakupile smo građu o tome šta za naše ispitanike znači biti dobar roditelj. Intervjue smo radile sa roditeljima dece mlađe od sedam godina u čijem fokusu su bila pitanja o odnosu zaposlenosti i roditeljstva, načinu funkcionisanja vrtića, ulozi države u podizanju dece i strategijama obezbeđivanja što boljih uslova za dete. Šta znači biti dobar roditelj društveno je konstruisano i podložno promenama pa tako pokazuje svoje raznolike forme u različitim vremenima i mestima. U kontekstu Srbije, transformacijom iz socijalizma u neoliberalizam dolazi do promena ali mnoge prakse ostaju iste. U neoliberalizmu, pronatalističke politike su i dalje intenzivne, država se povlači i pruža sve manje podrške roditeljima u odgoju deteta. Kontinuitet sa prošlošću ogleda se u nedovoljnom broju mesta u vrtićima, premaloj finansijskoj pomoći i nemogućnosti odsustva sa posla zbog čega briga o deci ostaje na mreži srodnika. Novo u periodu neoliberalizma jeste podsticanje individualnih izbora, to jest insistira se da je odgovornost odgajanja deteta u potpunosti na roditeljima. Analizom građe ustanovile smo da postoje različite strategije za prevazilaženja ovih problema kao što je opredeljivanje za privatne vrtiće, dnevne boravke i oslanjanje na srodničke mreže. Ključnu ulogu u odgajanju deteta igraju i veze koje omogućavaju bolji pristup lekarima, vrtićima i beneficijama na radnom mestu. Zajedničko svim roditeljima jeste fokus na obezbeđivanju egzistencije porodice, a da se pri tome ne zanemare potrebe deteta.
Narativi i prakse solidarnosti u kontekstu borbe protiv deložacija
Mateja Lazarević (2000)
učenik 4. razreda Filološke gimnazije, Beograd
Mentorstvo:
Anika Jugović Spajić, master, Univerzitet u Pitsburgu, Pitsburg (SAD)
Cilj ovog rada jeste uvideti na koji način se solidarnost provlači kroz delatnosti aktivista/kinja koji se bore protiv prinudnih iseljenja, pre svega iz organizacije Združena akcija „Krov nad glavom“. Analiziraću način na koji se koncept solidarnosti kroz solidarne narative i prakse suprotstavlja neoliberalizmu i neoliberalnoj državi, kao i težnji ka stvaranju neoliberalnog subjekta. Postavši aktivista ove organizacije, cilj je i uviđanje karakteristika neoliberalne države i kroz etnografski rad neposredno se upoznati sa načinom na koji se moji saborci/kinje njoj suprotstavljaju.
