Psihologija

Petrović Teodora, III razred, Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas”, Beograd

Mentorka:
Stojković Mila, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Ekspresivna supresija (ES) predstavlja taktiku emocionalne regulacije. Iako ne smanjuje negativnu emociju, ova taktika menja emocionalni odgovor potiskivanjem emocionalnog izraza. Prethodna istraživanja predlažu da ES interferira sa verbalnim informacijama, jer funkcioniše putem mehanizma subvokalnog nadgledanja koji se odvija u fonološkoj petlji – komponenti radne memorije zadužene za auditivni sadržaj. Cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje date pretpostavke uz metodološko unapređenje prethodnih istraživanja, uvođenjem paradigme dualnog zadatka. Svi ispitanici (N = 161, 67% ženskog pola) prošli su kroz tri situacije: verbalni dualni, vizuelni dualni zadatak i odsustvo dualnog zadatka. Verbalni i vizuelni dualni zadatak podrazumevali su paralelno pamćenje niza cifara, odnosno vizuelnih matrica, i posmatranje slika koje izazivaju negativan afekat. Polovina ispitanika je tokom gledanja slika koristila ES, dok je druga polovina pasivno posmatrala slike. Merena je tačnost reprodukcije brojeva odnosno matrica kao i samoprocena ekspresije emocija tokom gledanja slike. Rezultati pokazuju smanjenje ekspresije emocija pri korišćenju ES u odnosu na pasivno posmatranje za sve tri situacije, dok ne postoje razlike između tačnosti reprodukcija verbalnog i vizuelnog zadatka u zavisnosti od korišćenja ES. Ovim zaključujemo da ES može funkcionisati putem mehanizma opšteg samofokusiranja, predloženog od strane prethodnih istraživanja, ili da je ona automatizovan proces koji nije kognitivno zahtevan.

Višnjić Jana, III razred, Gimnazija „Žarko Zrenjanin”, Vrbas
Savić Filip, III razred, Medicinska škola „Dr Miša Pantić”, Valjevo

Mentorka:
Stojković Mila, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Anonimnost označava situacije u kojima su identiteti učesnika delimično ili potpuno prikriveni. SIDE teorija razlikuje anonimnost subjekta, zasnovanu na strateškim procesima koji smanjuju grupno orijentisano ponašanje, i anonimnost grupe, koja počiva na kognitivnim procesima i može ga pojačati. Prethodna istraživanja fokusirala su se na vizuelnu anonimnost koja se zasniva na vidljivosti članova grupe, dok razlika između anonimnosti grupe i subjekta nije ispitana u okviru nominalne anonimnosti, što predstavlja to da li mi znamo ime i prezime drugih članova. Cilj istraživanja bio je da se ispita uticaj nominalne anonimnosti subjekta i grupe na socijalni uticaj grupe i entitativnost. Socijalni uticaj grupe predstavlja prihavatanje grupne norme i meren je kao slaganje sa stavovima drugih članova grupe, dok entitativnost predstavlja doživljaj grupe kao celine i merena je preko upitnika. Zadatak ispitanika bio je da se na dilemi izbora odluče za sigurnu ili rizičnu opciju gde bi upisali svoje ime ako su identifikovani ili bi dobili oznaku (npr. korisnik 3) ukoliko su anonimni. Zatim su dobijali argumente drugih članova grupe, prikazane uz oznaku ili uz ime i prezime. Rezultati nisu pokazali značajan efekat nijednog oblika anonimnosti. Moguće objašnjenje leži u online uslovima istraživanja kao i u nedovoljnoj razlici između nominalne anonimnosti i identifikacije.

Anđelić Nikola, II razred, Trinaesta beogradska gimnazija
Petrović Nemanja, IV razred, Peta beogradska gimnazija
Spasić Anja, IV razred, Gimnazija „Bora Stanković”, Vranje

Mentorka:
Perić Lara, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Treptaj pažnje predstavlja nemogućnost obrade novih informacija nakon fokusiranja na prethodne, u roku od 200 do 500 ms. U eksperimentima se koristi brza serijska vizuelna prezentacije (RSVP). Ispitanici treba da zapamte prvu metu (T1), koja se razlikuje od ostalih stimulusa, a zatim se proverava da li su primetili i drugu metu (T2).  Cilj istraživanja bio je ispitati da li zahtevnost obrade T1 otežava/onemogućava obradu značenja T2.  Za proveru uspešnosti obrade značenja koristili smo kombinaciju dva zadatka koja se sastojala od RSVP-a i zadatka leksičke odluke sa primovanjem, pri čemu je T2 ujedno bio i prim. Pretpostavka je da će primovanje biti uspešnije kada je T1 manje zahtevan, nego kada je zahtevniji. Zabeleženo je da je ispitanicima trebalo više vremena da odluče da li je poslednji stimulus reč ili nije reč kada je T1 bio težak, nego kada je bio lak (F = 6.381, p = 0.015), što ukazuje na to da težina T1 zadatka povećava kognitivno opreterećnje. Međutim, nije zabeležen glavni efektat primovanja (F = 1.285, p = 0.263), čak ni kad se uzme u obzir težina T1 (F= 0.004, p = 0.949). Dakle, efekti težine T1 na obradu značenja T2 nisu zabeleženi što može biti posledica globalne kognitivne preopterećenosti.

Radosavljević Anja, III razred, Deseta gimnazija „Mihajlo Pupin”
Pavlović Sara, IV razred, Gimnazija „Svetozar Marković”, Jagodina
Gajin Iva, IV razred, Muzička škola „Vatroslav Lisinski”, Beograd

Mentorka:
Stojanović Ana, Fakultet za inženjerstvo, računarske nauke i psihologiju, Univerzitet u Ulmu

Ovo istraživanje ispitivalo je odnos između akademskog perfekcionizma, akademskog samopoimanja i akademskog postignuća kod srednjoškolaca, kao i potencijalnu ulogu razreda kao moderatora ovog odnosa. U radu je korišćena operacionalizacija akademskog perfekcionizma sa dve dimenzije: samoorijentisanim i samokritičnim. Ispitanici (N=561) su popunjavali upitnike akademskog perfekcionizma, akademskog samopoimanja i navodili prosek zaključnih ocena na kraju školske godine. Dobijene su značajne korelacije između svih konstrukata (p<0.001). Rezultati medijacione analize pokazali su da akademsko samopoimanje delimično posreduje u odnosu između akademskog perfekcionizma i akademskog postignuća (β = .009, 95% CI [.007, .012]; β = -.002, 95% CI [-.004, -.001]). Iako su primećene razlike u izraženosti akademskog samopoimanja među razredima, rezultati moderirane medijacije pokazali su da razred nije bio značajni moderator odnosa između tri konstrukta. Ovo istraživanje je po prvi put empirijski pokazalo da je akademsko samopoimanje značajan medijator odnosa između akademskog perfekcionizma i akademskog postignuća kod srednjoškolaca, kao i da se priroda ovog odnosa ne menja tokom srednjoškolskog obrazovanja.

Papamali Nefeli, III razred, Treća beogradska gimnazija
Radomirović Petra, III razred, Palanačka gimnazija

Mentorka:
Lazić Iva, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Istraživanja o protestovanju u represivnim sistemima dolazila su do raznolikih nalaza, gde će rizik nekada smanjivati – demobilizacija, a nekada pojačavati želju za protestovanjem – radikalizacija. Mapirani su brojni prediktori volje za izlaženjem na proteste, uključujući emotivne reakcije na percipirani rizik, kao i osećaj moralne obaveze osobe da deluje u ime grupe. Ipak, kroz literaturu rizici nisu jednoglasno definisani, dok različiti rizici ukazuju na različite uticaje na volju. Naše istraživanje za cilj je imalo da operacionalizuje fizičke i nefizičke rizike i proveri njihov diferencijalni uticaj na volju za protestovanjem, posredstvom emocija i moralne obaveze. Ispitanicima (N = 408, 60% žena) je hipotetičkin situacijama indukovan osećaj rizika (fizičkog, nefizičkog rizika ili situacija bez rizika). Očekivano, fizički rizik je posredstvom besa i osećaja moralne obaveze pozitivno uticao na volju za protestovanjem, dok je osećaj moralne obaveze bio najznačajniji prediktor. Iako je postojala značajna korelacija između straha i volje za protestovanjem, nefizički rizik posredstvom straha nije značajno uticao na volju za protestovanjem. Naše istraživanje potvrđuje da različiti tipovi rizika, različito utiču na volju za protestovanjem, kao i da je volja za protestovanjem bila generalno visoka bez obzira na rizik, što možemo objasniti trenutnim kontekstom u Srbiji, kao i kontekstom tokom prikupljanja podataka.

Milojević Anđela, IV razred, Filološka gimnazija, Beograd

Mentorka:
Lazić Iva, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Predominantni Model dualnih procesa u oblasti moralnog reznovanja predlaže da brze i intuitivne procene vode ka deontološkim odlukama (Tip 1), dok utilitarni sudovi važe za proizvod deliberativnih procesa (Tip 2). Ipak, noviji Hibridni modeli dualnih intuicija predlaže da se utilitarne odluke mogu doneti i intuitivno. Cilj ovog istraživanja bio je testirati Hibridni model uzimajući u obzir obe dimenzije utilitarizma, uključujući i prethodno zanemarivanu dimenziju nepristrasnog dobročinstva. U tu svrhu, korišćena je paradigma dvostrukog odgovora, u okviru koje su učesnici (N=206) rešavali žrtvene i dileme većeg dobra, u konfliktnim i nekonfliktnim verzijama. U skladu sa očekivanjima, sigurnost u intuitivni odgovor je predviđala odgovor nakon deliberacije, i bila je viša u slučaju nekonfliktnih dilema, kao i nakon deliberacije. Skor na subskali instrumentalne štete je predviđao utilitarni odgovor na žrtvenim dilemama, dok je skor na subskali nepristrasnog dobročinstva predviđao utilitarni odgovor na dilemama većeg dobra, ali suprotno očekivanjima, i utilitarni odgovor na žrtvenim dilemama. Skor na subskali instrumentalne štete korelirao je sa sigurnošću ispitanika u svoj intuitivni odgovor na svim dilemama, ali i sa sigurnošću na nekonfliktnim dilemama, suprotno našim očekivanjima. Rezultati potvrđuju fundamentalne postavke Hibridnog modela, ali ne pružaju potpunu empirijsku potvrdu manje teorijski razrađenih pretpostavki o snazi moralnih intuicija u Tipu 1.