Psihologija

Kako se piše ironija: Uloga valence emotikona i emodžija u proceni ironičnosti i jasnoće poruke

Luka Jovičić*

*IV razred, Matematička gimnazija, Beograd[poster]

Cilj ovog istraživanja bio je da ispitamo uticaj neverbalnih simbola na tumačenje poruke u kontekstu kompjuterski posredovane komunikacije. Poredili smo uticaj pozitivnih, negativnih i ironičnih emotikona i emodžija na procenu ironičnosti i jasnoće pozitivnih i negativnih rečenica. Stimuluse, koje smo sastavili na osnovu rezultata pilot studije, ispitanicima smo prikazali u obliku isečaka dopisivanja između prijatelja. Pokazali smo da je ironičnost veća (F(2,288) = 4.683, p<.05), a jasnoća manja (F(1.911, 275.184) = 127.847, p<.001) kada su valence simbola i rečenice nekongruentne. Nismo uočili asimetričnost ironije, te pozitivna rečenica sa negativnim simbolom nije ironičnija od negativne rečenice sa pozitivnim simbolom. Međutim, asimetričnost smo uočili u slučaju jasnoće, odnosno pozitivne rečenice sa negativnim simbolom su manje jasne od negativnih rečenica sa pozitivnim simbolom. Prilikom ispitivanja uticaja simbola na dvosmislenost poruke dobili smo značajnu trostruku interakciju (F(1.863,268.215) = 5.536, p<.01), pri čemu je struktura rezultata u većoj meri kompatibilna sa procenama ironije nego što je to slučaj sa jasnoćom. Ironični simboli značajno smanjuju jasnoću poruke bez obzira na valencu rečenice sa kojom su upareni. Što se ironičnosti tiče, u nekongruentnom slučaju ironični simboli ne doprinose značajno ironičnosti poruke. Ipak, u kongruentnom slučaju ironični emodžiji poruku čine značajno ironičnijom u odnosu na pozitivne emodžije (F(1.914, 275.654) = 24.947, p<.001). Dakle, iako ironičan simbol objektivno prikazuje pozitivan izraz lica, on se ne tumači nužno kao pozitivan. Stoga smo zaključili da je u kompjuterski posredovanoj komunikaciji važno uzeti u obzir komunikativnu nameru učesnika, konvencionalna značenja simbola i prethodna iskustva upotrebe određenih simbola.

Uticaj negativnih emocija na moralno odlučivanje

Mihajlo Micić*

*IV razred, III beogradska gimnazija, Beograd[poster]

Moralne dileme predstavljaju opise situacija u kojima subjekat treba da izabere jednu od dve alternative u čijim osnovama se nalaze određena moralna načela, kako bi rešio problem u kojem se nalazi. Dileme koje se najčešće koriste prilikom ispitivanja moralnog odlučivanja daju ispitaniku izbor između alternativa koja se povezuju sa utilitarističkim i deontološkim etičkim stanovištima. Istraživanja moralnog mišljenja koja su se oslanjala na ovako konstruisane moralne dileme pokazala su da odluke koje ispitanici donose zavise kako od kognitivnih procesa tako i od intuitivnih reakcija. Na osnovu njih nastala je Teorija o dualnoj prirodi moralnog mišljenja, kojom Džošua Grin postulira da u donošenju moralnih odluka učestvuju dva suprotstavljena procesa – racionalni i emotivni. Racionalni procesi su dovođeni u vezu sa utilitarističkim, a emocionalni sa deontološkim izborima u moralnim dilemama. Cilj sprovedenog istraživanja bio je ispitivanje uticaja negativnih emocija na moralno odlučivanje. Učestvovalo je 46 ispitanika (M_uzrast = 18.93, SD = 2.73), podeljenih u tri grupe ujednačene po broju ispitanika, polu i sposobnosti emocionalne regulacije. U cilju indukovanja emocija korišćeni su zvukovi iz IADS baze (engl. International Affective Digitized Sounds). U prvoj grupi ispitanici su prilikom donošenja moralnih odluka izlagani negativnim, u drugoj grupi neutralnim zvukovima, dok u trećoj, kontrolnoj grupi, nisu bili izlagani zvukovi. Rezultati pokazuju da ne postoje očekivane razlike između grupa kada je u pitanju način moralnog odlučivanja. Multiplom linearnom regresijom pokazano je da su ocena moralne prihvatljivosti i vreme potrebno da se donese odluka značajni prediktori načina moralnog odlučivanja (ß= 0.38, p = .008; ß= -0.29, p = .039). Za donošenje utilitarističkih odluka ispitanicima treba manje vremena, ali ovakve odluke ocenjuju kao moralno prihvatljivije. Za kraj, rezultati su diskutovani u svetlu Grinove teorije i prethodnih istraživanja, uz osvrt na ograničenja korišćene eksperimentalne procedure.

Uticaj vizuelne perspektive posmatrača na indukovanje lažnih sećanja

Ivana Miličić*, Una Lazić**

*IV razred, Gimnazija, Kikinda; **IV razred, III beogradska gimnazija, Beograd[poster]

Istraživanja pokazuju da sećanje više predstavlja rekonstrukciju nego reprodukciju događaja, što i potvrđuje postojanje brojnih fenomena zakrivljenja sećanja, a jedan od najistraženijih su lažna sećanja. Prilikom njihovog formiranja utiču mnogi faktori, a ovo istraživanje se fokusira na vizuelnu perspektivu. Ovaj pojam se odnosi na perspektivu iz koje osoba sebe vidi u datom sećanju, odnosno da li vidi sebe kao aktera (prvo lice) ili kao posmatrača (treće lice). Cilj našeg istraživanja bio je da ispita uticaj vizuelne perspektive na učestalost pojave lažnih sećanja. Ispitanicima smo prikazivali dva video snimka istog događaja, jedan iz prvog i jedan iz trećeg lica, na kojima je bila predstavljena ista radnja i isti broj detalja. Lažna sećanja indukovana su upitnikom koji je sadržao pitanja sugestivnog i nesugestivnog tipa. Pored toga, provereno je koliko su se ispitanici osetili prisutnim u snimku, kao i sigurnost u odgovore na upitniku za indukciju lažnih sećanja. Sigurnost i prisutnost su služile kao selekcione varijable. Analize su pokazale da je jedini stabilan efekat koji je dobijen na celom uzorku i na uzorku selektovanom po jednoj ili obe varijable razlika između broja lažnih sećanja na centru i okolini (svi ispitanici: F(1, 28)=14.794, p=.001, η2=.346; samo prisutni: F(1, 14)=4.475, p=.053, η2=.242; prisutni i sigurni: F(1, 14)=8.680, p=.011, η2=.383). Pored ovoga dobijena je interakcija faktora centar/okolina i vizuelne perspektive na celom uzorku (F(1, 28)=7.460, p=.011, η2=.210) i efekat tipa pitanja (sugestivna i nesugestivna) na celom uzorku (F(1, 28)=7.244, p=.012, η2=.206). Rezultati pokazuju da na selektovanom uzorku nema značajne razlike u odgovorima na sugestivna pitanja vezana za okolinu ili centar kod ispitanika koji su gledali video u prvom licu, dok ispitanici koji su gledali video u trećem licu imaju više lažnih sećanja vezanih za okolinu nego za centar. Ispitanici su bili najsigurniji u svoje odgovore na sugestivna pitanja vezana za centar, a najmanje sigurni u svoje odgovore na sugestivna pitanja vezana za okolinu. Zapaža se da se detalji vezani za centar pamte bolje bez obzira na perspektivu iz koje se gleda snimak, dok se detalja vezanih za okolinu bolje prisećaju ispitanici koji su video gledali u prvom licu. Glavni efekat lica nije dobijen što nam pokazuje da nema značajne razlike u indukciji lažnih sećanja između prvog i trećeg lica. Naime, ukoliko se videu posveti adekvatna pažnja, vizuelna perspektiva prestaje da ima važnu ulogu u formiranju lažnih sećanja.

Uticaj karakteristika ženskog govora na procenu privlačnosti

Anja Despotović*

*IV razred, Gimnazija u Obrenovcu, Obrenovac[poster]

Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita da li se vrednosti karakteristika govora (visine, tempa i intenziteta) koje se pripisuju privlačnim ženama razlikuju od onih koje se pripisuju prosečnim ženama, kao i da li postoje rodne razlike u odabiru vrednosti ovih karakteristika. Na osnovu ranijih nalaza, pretpostavili smo da će se privlačnim ženama pripisivati nadnormalne vrednosti ovih karakteristika, odnosno vrednosti koje se razlikuju od procenjenih prosečnih. Na primer, privlačnim ženama pripisivaće se viši glas nego prosečnim. Uzorak je činilo 20 polaznika Istraživačke stanice Petnica (50% ženskog pola). Kao stimulusi su odabrana 4 audio-zapisa ženskog govora na jezicima za koje je pretpostavljeno da ispitanici ne razumeju. Početne vrednosti karakteristika stimulusa su za svakog ispitanika randomizovano modifikovane. Svaki ispitanik je podešavao odslušane stimuluse tako da konačni zapis zvuči kao da pripada prosečnoj odnosno privlačnoj odrasloj ženskoj osobi. Ponovljena MANOVA pokazala je da postoji glavni efekat procene privlačnosti (F(3, 16) = 9.263, p = .001, η2 =.635). Dobijen je efekat privlačnosti na tempo (F(1, 18) = 21.641, p =.000, η2 =.546), kao i na visinu (F(1, 18) = 7.912, p = .012, η2 =.305). Drugim rečima, privlačnim ženama, je pripisan brži govor i viši glas. Efekat intenziteta je izostao (F(1, 18) = 1.907, p = .184, η2 = .096). Efekat pola je dobijen samo za visinu govora: muškarci dosledno biraju više vrednosti visine od žena (F(1, 18) = 5.256, p =.034, η2 =.226). Ovakvi rezultati ukazuju na delimičnu potvrdu nadnormalne hipoteze, odnosno da se privlačnim ženama pripisuje viši glas i brži govor, kao i da muškarci preferiraju još ženstvenije vrednosti u odnosu na žene. Kada je reč o tempu ženskog govora, i muškarci i žene percipiraju brži kao privlačniji, što se može dovesti u vezu sa nalazima koji ukazuju da se brži govor pripisuje kognitivno kompetentnijim osobama.

Uticaj indukovane anksioznosti na efikasnost radne memorije i organske funkcije

Milica Damnjanović*, Natalija Jojić**

*IV razred, Gimnazija u Kruševcu, Kruševac; **II razred, Gimnazija "Bora Stanković", Niš [poster]

Anksiozna stanja podrazumevaju trenutna osećanja napetosti koja se odražavaju na naše kognitivne i organske procese. Sa psihološkog aspekta, Ajzenk predlaže da se uticaj anksioznosti na kogniciju u osnovi manifestuje kroz ometanje radne memorije. Sa biomedicinske strane, tokom ovih stanja dolazi do ubrzanog rada organizma zbog aktivacije autonomnog nervnog sistema. Stoga, cilj ovog istraživanja bio je ispitati uticaj indukovane anksioznosti na ažuriranje kao specifičan proces radne memorije i ispitati kako se ona odražava na organske funkcije. U istraživanju je učestvovalo 32 ispitanika (56,4 % ženskog pola) IS Petnica podeljeni u dve grupe, pritom ujednačeni po polu i prosečnom skoru na STAI upitniku kojim je merena anksioznost kao dispozicija. Ispitanicima u eksperimentalnoj grupi anksioznost je indukovana metodom davanja negativnog fidbeka, čija je efikasnost proverena i višestruko potvrđena PANAS upitnikom i merenjem pulsa i arterijskog krvnog pritiska. Rezultati glavne analize su pokazali da postoji očekivan negativan efekat anksioznosti na efikasnost procesa ažuriranja (t (29) = 2.47, p = .020), pri čemu su ispitanici kontrolne grupe (M = 22.94, SD = 7.18) imali bolji učinak na testu od ispitanika eksperimentalne grupe (M = 14.87, SD = 16.05). Diskutovana su dva komplementarna objašnjenja ovog efekta: pretpostavlja se da ispitanici umanjuju količinu mentalnih resursa nephodnih za izvršavanje zadatka kako bi procesirali indukovano emotivno stanje, dok sa druge strane svoju pažnju fokusiraju na ugrožavajući stimulus, u ovom slučaju negativan fidbek, što rezultuje slabijem učinku.

Uticaj povezanosti značenja višeznačnih reči na njihovo pamćenje

Milica Manojlović*

*IV razred, III beogradska gimnazija, Beograd[poster]

Višeznačnost je jedna od osnovnih odlika jezika i javlja se na svim njegovim nivoima. U ovom radu bavili smo se višeznačnošću leksema, odnosno dva njena oblika – polisemijom i homonimijom. Ukoliko su značenja višeznačnih reči semantički povezana i sistematski nastaju u jeziku reč je o polisemiji, u suprotnom govorimo o homonimiji. Prethodna psihološka istraživanja manje su se bavila efektom višeznačnosti u neleksičkim kontekstima, pa je cilj ovog istraživanja bio ispitati uticaj povezanosti značenja višeznačnih reči na razlike u njihovom pamćenju. U skladu sa znanjima o aktiviranju asocijacija pretpostavili smo da će homonimi biti najbolje, a poliseme najslabije zapamćeni stimulusi, a oslanjajući se na ranija istraživanja o vremenu obrade, očekivali smo obrnut sklop nalaza. Rezultati su pokazali da efekat višeznačnosti na pamćenje postoji, ali da je on suprotan u odnosu na efekte dobijene u leksčkim procesima. U zadatku slobodne reprodukcije pokazalo se da se najbolje pamte homonimi, zatim jednoznačne reči, pa tek onda polisemične – koje pokazuju nešto nestabilniji efekat (po ispitanicima: F(2,58)=52.640, p<.001, 𝜂2=.645; po stimulusima: F(2,57)=6.268, p<.003, 𝜂2=.180). Ovakvi nalazi nisu mogli biti objašnjeni samo procesima stvaranja asocijacija, već je potrebno razmotriti temporalnu dinamiku semantike. Zaključili smo da je produženo vreme obrade omogućilo maksimalno aktiviranje svih značenja homonima, a samim tim njihovih asocijata, dok je kod polisemičnih stimulusa, koji brže dostižu maksimalnu pobuđenost, već došlo do gašenja nekih značenja, a samim tim i asocijata tih značenja. Poređenje reči koje su ispitanici produkovali, a nisu se nalazile na listama stimulusa sa rečima koje su bile na listama, nije pokazalo da postoje sistematske veze između ove dve grupe.

Adolescentsko shvatanje onlajn prijateljstava i povezanost vršnjačke afektivne vezanosti sa motivima za njihovo formiranje

Dajana Osmani*

*III razred, Filološka gimnazija, Beograd[poster]

S obzirom na sukobljene rezultate prethodnih istraživanja fenomena onlajn prijateljstava, kao i na činjenicu da ovaj fenomen nije ispitivan na teritoriji Srbije, ovo istraživanje je za cilj imalo sticanje uvida u prirodu onlajn prijateljstava adolescenata u Srbiji. Sprovedene su dve studije, pri čemu su u prvoj studiji kvalitativno-kvantitativnim metodom utvrđeni kriterijumi koji su mladima najvažniji za formiranje onlajn prijateljstava. Uz to, formulisana je definicija ovog odnosa koja je iskorišćena kao selekcioni kriterijum u drugoj studiji. Odgovori 152 ispitanika (82% ženskog pola) ukazali su na to da je onlajn prijateljstvo složen i značajan odnos za koji su ključni poverenje, bliskost i emocionalno ulaganje, kao i učestalost komunikacije. Druga studija, u koju je uključeno 279 ispitanika (72% ženskog pola), imala je za cilj da utvrdi da li odlike odnosa koje adolescenti grade sa svojim vršnjacima mogu predvideti razloge zbog kojih adolescenti formiraju onlajn prijateljstva. Rezultati ukazuju da su kod ispitanika koji grade kvalitetnije odnose sa vršnjacima značajno manje zastupljeni motivi vezani za beg u virtuelni svet (β = -.29, p<.001) i romantični i seksualni motivi (β = .-132, p<.01). Postoje i polne razlike u zastupljenosti različitih motiva, te su kod ispitanika ženskog pola zastupljeniji motivi koji su vezani za želju za isprobavanjem nečeg novog i za beg u virtuelni svet, a kod ispitanika muškog pola romantični i seksualni motivi. Rezultati prve studije nam omogućavaju da zaključimo da adolescenti onlajn prijateljstvo ne shvataju kao površan odnos, već da on podrazumeva afektivnu komponentu i značajno emocionalno ulaganje, dok druga studija pokazuje da onlajn prijateljstva mogu imati značajnu ulogu u nadomešćivanju nedostataka u odnosima sa vršnjacima sa kojima se adolescenti nose u oflajn svetu.

Rukovoditeljka programa: Ana Stojković